"... Osećam da do sad sve je bilo šala
moga srca vrela,
da još nikom nisam svoju ljubav dala
koliko bih mogla i koliko htela.
Da ima u meni cela nežna plima
reči nerečeni',
da bih srce mogla poklanjati svima
i da ipak mnogo ostane ga meni."
Desanka Maksimović
Zaustavljeni trenutak
razmisljanka | 04 Oktobar, 2011 20:37
Živimo svoju svakodnevnicu, svesni ili nesvesni trenutaka i događaja, kroz koje prolazimo žurno, jureći obaveze i grabeći kratkotrajna zadovoljstva u letu. To je rutina svakodnevnice, koja se ne zadržava u sećanju duže od onoga koliko traje. Uglavnom nam nedostaje vremena i za obaveze, i za odmor, i za zadovoljstva.
Međutim postoje trenuci koje zauvek zapamtimo. Trenuci i situacije u kojima smo se zatekli kada se dogode krupni, iznenadni događaji. To su ili događaji u državi, odnosno svetu, ili lični. I jedni i drugi se tiču našeg života, mogu da promene našu sudbinu. Na žalost, najčešće su neprijatni.
Svi su zapamtili gde su bili i šta su radili kad je počelo bombardovanje, kada se dogodio neki zemljotres koji smo osetili, kad je umro Tito, kad se desio Černobil, kad jave za smrtni slučaj u porodici. Poneko zapamti i trenutak kada u njegov život iznenada uđu neke lepe oči, ili blistavi, zavodljivi osmeh. To je taj zaustavljeni trenutak koji se pamti celog života.
Krenula sam na službeni put u Hanover, na sajam CeBIT. Let je bio zakazan za 13h. Beograd – Prag, Prag – Hanover. Nije bilo direktnog leta.
Muž i deca su me ispratili na aerodrom. Pošto se grupa okupila na vreme, pozdravili smo se oko 12h. Oni su krenuli kući, a ja sa grupom od desetak kolega prošla carinu i policiju i sela da popijemo kaficu pre poletanja. Pošto smo imali dovoljno vremena, otišla sam i da prošetam do free-shopa. Odjednom je među prodavačicama počelo komešanje i sašaptavanje. Nije mi bilo jasno šta se dešava.
Bilo je to 12.marta 2003.godine. Neko je prodavačici javio da je bio atentat na premijera. Brzo sam se vratila kod kolega i rekla šta sam čula. Prvo su rekli da je to nemoguće i nastavili da piju kafu. Međutim, pošto smo iznad glave imali TV, svi su brzo shvatili da je vest tačna.
Prva misao mi je bila da li je moja porodica stigla kući. Mobilni telefoni blokirani. Zovem muža uporno i na kraju mi se javi dete. Kaže, blizu su kuće, tata je izašao iz kola u prodavnicu. Vidim da nema pojma šta se desilo. Nisam smela da kažem preko telefona, samo sam rekla da uključe televizor čim dođu kući.
Blokada aerodroma. Ja – na ničijoj zemlji. Nemamo nikakve informacije. Niko ne sme ništa da pita. Oko 18h pozovu nas da uđemo u avion. Tamo smo sedeli do 20:30, a onda su nam rekli da izađemo, svi letovi su otkazani. Na aerodromu su nas držali do 23h, da bi nam rekli da idemo kući i dođemo sutra u 6h ujutro, pa će videti šta će s nama i kako da nas prevezu do Hanovera, pošto su svi letovi popunjeni.
Kad smo došli sutradan, rečeno nam je da mesta ima jedino u avionu za Amsterdam, tako da su nam napravili kombinaciju Beograd-Amsterdam-Prag-Hanover. Odleteli smo u Amsterdam, na taj ogromni tranzitni aerodrom, koji smo morali da pretrčimo, jer je let za Prag bio za pola sata. A onda smo u Pragu sedeli više od četiri sata, čekajući let za Hanover. Aerodrom mali, dosadan, nema šta da se vidi. Bar da smo u Amsterdamu bili toliko. Konačno kretosmo za Hanover. Tamo smo stigli u 22:30. Iscrpljeni, gladni, smoreni. I na kraju, jednom kolegi je izgubljen prtljag u tolikom putešestviju.
Smestili smo se oko ponoći. Sutradan, na svakom štandu gde damo vizit-kartu, ili se predstavimo, pogledaju nas čudno, pitaju šta se desilo, a jedan Nemac je zacoktao, odmahujući glavom: “Ccc, bad situation, isn’t it?”. Gledam belo u njega i mislim se – dokle će mi više biti neprijatno da kažem odakle sam.
Preko satelita smo odgledali sve što se dešavalo ovde. Za tih šest dana, koliko smo bili tamo, sve je bilo završeno. I sahrana, i Šilerova, i započela je Sablja… Vratili smo se u jednu drugu Srbiju.
To je trebalo da bude jedan rutinski put, kao i mnogi pre njega, čije detalje više ne pamtim. Umesto toga, postao je zaustavljeni trenutak, čiji detalji će me zauvek pratiti.
Razmišljanja |
Sledeći | 
Prethodni |
Komentari (41) | 
Trekbekovi (0)
Komentari
Re: Zaustavljeni trenutak
sanjarenja56 | 04/10/2011, 20:56
Nadam se da se ne desi nešto takvo svaki put kad putuješ. Da li su u većini prijatna ili tužna dešavanja kad si na putu?
Re: Zaustavljeni trenutak
Ana | 04/10/2011, 20:59
Osecaj koji ostavi neka vest,trenutak, dogadjaj, obelezi vremenski period u kojem se zateknemo. Dok zaborav polako ne preovlada i pomiri nas sa necim sto ne mozemo da promenimo, vec mozemo samo da prihvatimo. I nastavimo da zivimo dalje...
Dobro vece:)
Nema zgoreg od dosadnih aerodroma - kao Nica recimO, em dosadno, em skupo:)
Re: Zaustavljeni trenutak
razmisljanka | 04/10/2011, 21:00
*mediterraneo
Nisam, batice, setno-tužna. Dobro me vidiš, optimista sam nepopravljivi. Ovde sam prepričala jedam trenutak, koji sam zapamtila, jer sam dva dana putovala do Hanovera. Pošto je tema takva, nisam pisala o pivu i kolenicama, to ću u drugom postu. Pozdrav, dragi mornaru! :-)
mediterraneo
mediterraneo | 04/10/2011, 21:05
pa znao sam - prava crnka
Re: Zaustavljeni trenutak
razmisljanka | 04/10/2011, 21:07
Sanjarenja, ne desi se svaki put, ali, na žalost ovo nije jedini. Ali, ta dešavanja ne mogu da pokvare uživanje kasnije, kad stignem tamo gde sam krenula. Srećom, nikad se nije desilo ništa loše na ličnom nivou. Tako da su u većini prijatna dešavanja.
Re: Zaustavljeni trenutak
razmisljanka | 04/10/2011, 21:10
Ana, dobro veče! Istina je da preovlada zaborav, jedino što zapamtimo taj jedan trenutak, ma koliko bio beznačajan.
Nisam bila na aerodromu u Nici, ali ovaj praški - Bože me sačuvaj!
Re: Zaustavljeni trenutak
razmisljanka | 04/10/2011, 21:12
Mediterraneo, hoćeš da pišem o pivu u Hanoveru? Verovatno nećeš, ti si mediterraneo, voliš vino... :-)
Re: Zaustavljeni trenutak
sanjarenja56 | 04/10/2011, 21:12
Onda ta tužna dešavanja obeleže zaustavljeni trenutak. Kao kad sam 1980. provela divan praznik u Parizu, a francuski stjuardi na povratku celom avionu izraziše saučešće, jer je tada javljeno da je umro Tito.
Ups, i kod mene se svašta dešava??
Re: Zaustavljeni trenutak
razmisljanka | 04/10/2011, 21:25
Sanjarenja, ti se tog leta se verovatno ne bi ni sećala sada. Upravo to sam i htela da kažem - neki beznačajni ili rutinski trenuci ostanu zapamćeni.
Ja bolje da ne pričam, zabraniće mi da putujem.
Re: Zaustavljeni trenutak
sanjarenja56 | 04/10/2011, 21:26
Ipak, ispričaj ako ima još takvih zaustavljenih trenutaka. Eto ti domaćeg zadatka!
Re: Zaustavljeni trenutak
ancisal | 04/10/2011, 21:34
Da, secam se 12.marta 2003. godine... Prolazila sam kroz Spens, setala, bilo je podne, vedro, kao i svakog drugog martovskog dana, a onda sa razglasa na sve strane je odjeknuo glas nekog voditelja, da je ubijen premijer... Niko nije odreagovao, a posle par sekundi kad je iskljucena muzika, svi su odreagovali... Svi SMO odreagovali... Tuzan dan... I danas se, Razmisljanka, secam te setnje, kao ti tvog putovanja i aerodroma...
Re: Zaustavljeni trenutak
merkur | 04/10/2011, 21:35
Moji zaustavljeni trenuci su suvise tuzni. Tad, kad se susreces sa neizbeznim, kad se zatvori krug...to su ti zaustavljeni, zaledjeni trenuci...
Re: Zaustavljeni trenutak
razmisljanka | 04/10/2011, 21:47
*sanjarenja56
Jedan sličan je bio 3.oktobra 1999. Dok sam putovala u Beč, desio se slučaj Ibarska magistrala, 2005. sam se zatekla u Parizu dok su demonstranti palili automobile, 2008. nas nisu pustili da napustimo hotel u Beču jer agencija nije uplatila...
Re: Zaustavljeni trenutak
razmisljanka | 04/10/2011, 21:49
*ancisal
Eto, to je bila jedna obična šetnja, a zauvek ćeš je se sećati. Verovatno svi znaju gde su bili tog dana.
Re: Zaustavljeni trenutak
razmisljanka | 04/10/2011, 21:51
Merkur, najgori su ti lični zaustavljeni trenuci, koji se tiču samo nas. Oni mnogo bole. Ovakvi, kao moji, samo izazivaju neprijatnosti.
Re: Zaustavljeni trenutak
merkur | 04/10/2011, 21:57
Da, razmisljanka. Neprijatnosti koje prolaze, postoji nacin da ih resis. Nisu bas potrebni, al' izgleda da su tu radi iskusenja, kao i sve...
mediterraneo
mediterraneo | 04/10/2011, 21:57
pa ti si vatra a uz vatru ne ide pivo , već vino crno , zna to marijači
Re: Zaustavljeni trenutak
razmisljanka | 04/10/2011, 22:08
Mediterraneo, možda ne ide, ali volim... Volim i vino, ali kad popijem malo više, bude mi malo bljak. A i ja sam ti, kako bih ti rekla, malo nekonvencionalna...
Re: Zaustavljeni trenutak
razmisljanka | 04/10/2011, 22:09
Merkur, često se pitam, zašto nas iskušava toliko i dokle, gde je granica?!
Re: Zaustavljeni trenutak
razmisljanka | 04/10/2011, 22:17
*biljanak
Ali sigurno pamtiš gde si bila i šta si radila nekog specifičnog dana.
Re: Zaustavljeni trenutak
merkur | 04/10/2011, 22:19
Mozda je i bolje sto ne znamo gde je granica. Mozda bi se pre vremena uplasili, povukli... Al' sva iskusenja su tu da nas ucine boljim. Plemenitijim. To donosi rasterecenje... :) poljubac tebi, razmisljanka!
Re: Zaustavljeni trenutak
razmisljanka | 04/10/2011, 22:31
Merkur, tako razmišljaju samo oni koji su po prirodi plemeniti, a ti si takva. Zato ti šaljem OVO.
Re: Zaustavljeni trenutak
merkur | 04/10/2011, 22:49
Hvala, mnogo!
Laku noc ti zelim.
Re: Zaustavljeni trenutak
suky | 04/10/2011, 23:33
teški dani, koji na žalost nisu završeni kad su mogli biti.
Re: Zaustavljeni trenutak
sanjarenja56 | 05/10/2011, 08:32
Znači, imaš poprilično zaustavljenih trenutaka.
Re: Zaustavljeni trenutak
anam | 05/10/2011, 12:08
Postoje takvi trenuci koje zauvek pamtimo.
Sećam se.
Svi smo se bojali početka bombardovanja, ali sam ja sigurna bila da je to nemoguće...
Javili su mi
-Krenuli su na vas.
-Ko??
Veza se prekinula...
Krenula sam na posao... Na kiosku se viorila ešarpa, jedna žena ju je gledala... i tad je počelo...
Panika...
Neverica...
Da trčim??
Gde??
Kome...
Moji??
Posao??
Žena je i dalje mirno gledala i birala ešarpe...
I danas kad neko pomene te užase bombardovanja, ja samo vidim one ešarpe kako lelulaju na vetru i ženu koja ih mirno gleda...
Re: Zaustavljeni trenutak
behappy | 05/10/2011, 12:20
Вероватно без тога не би било интересатно. А лепо си рекла: не би се ни памтило, да је био "само обичан лет".
П.С. Сад си ме подсетила колико ја обожавам авионе...
Re: Zaustavljeni trenutak
mesecina | 05/10/2011, 16:46
Secam se tog dana, ali kroz maglu. Bila sam mala...
Trenutke pamtim, ali ne toliko po takvim dogadjajima...Vise ostanu upamceni po nekom jacem, skoro nicim izazvanom osecanju.
Re: Zaustavljeni trenutak
sanjarenja56 | 05/10/2011, 17:32
Anam me podsetila na neverovatnost 24.marta 1999.Znamo da će početi bombardovanje, svi o tome govore, a mi ne verujemo. To poslepodne prodavnice prepune ljudi, kupuje se kao da je smak sveta. Uveče u izlozima televizori, vidim bombardere kako poleću. I tek tada shvatam. Otada ne volim televizore u izlozima. Ne volim televizore ni u kom obliku.
Re: Zaustavljeni trenutak
razmisljanka | 05/10/2011, 21:35
*sanjarenja56
Imam prilično i uglavnom su vezani za putovanja. Černobil me zatekao u Makedoniji, kad je umro Tito bila sam u Valjevu, kad je počelo bombardovanje muž mi je bio u Pirotu, ja sama s decom...
Re: Zaustavljeni trenutak
razmisljanka | 05/10/2011, 21:38
*anam
To bombardovanje je nešto najužasnije što nam se dogodilo. Ja sam ovde opisala jednu neprijatnost, a ono je bila strašna trauma. Deca su mi bila relativno mala i ponašali smo se kao u filmu 'Život je lep'.
Re: Zaustavljeni trenutak
razmisljanka | 05/10/2011, 21:40
*behappy
I ja volim avione. Svaki put kad se vozim u blizini aerodroma oduševljeno gledam kako sleću i poleću, kao da ih vidim prvi put. :-)
Re: Zaustavljeni trenutak
razmisljanka | 05/10/2011, 21:43
*mesečina
Ima trenutaka koje zapamtimo i bez povoda. Mozak je stvarno čudo. Ja pamtim neke detalje iz detinjstva koji nemaju veze ni sa čim, kao da su zalutali u neku slepu ulicu mozga...
Re: Zaustavljeni trenutak
mimche | 05/10/2011, 21:46
Ima dobru i lošu stranu ... Loša je toliko očigledna, da ne moram ni da je napominjem, a dobra tako beznačajna u poređenju sa onom velikom, zloćudnom zveri, da ću ukazati na nju, za slučaj da je nekome promaklo . Čitava ta situacija Vam je pomogla da donesete ovaj zaključak i napišete ovako dobar članak ! ;)
Re: Zaustavljeni trenutak
razmisljanka | 05/10/2011, 22:10
Mimče, valjda zato kažu 'Ko zna zašto je to dobro'. Ponekad se iz loših stvari izrodi nešto dobro. :-)
Re: Zaustavljeni trenutak
mimche | 06/10/2011, 06:29
Da, zato kažu, ali meni je malo dosadila ta izreka pa je ne upotrebljavam često ...
A možda ni te loše stvari, nisu tako loše ! ;)
Re: Zaustavljeni trenutak
razmisljanka | 08/10/2011, 18:50
Anam, čestitam! Počela si da linkuješ.
Nije bilo letilica, ali možda je trebalo da probam OVAKO?
Meni
Pretraži
Kalendar
| « | Oktobar 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
mediterraneo
mediterraneo | 04/10/2011, 20:51
seta je odlika plemenitih, ipak nemoj biti setno-tužna tebe vidim kao energičnu , optimistu, ti ideš napred menjaš stvari .