NEŠTO RAZMIŠLJAM ...

"... Osećam da do sad sve je bilo šala
moga srca vrela,
da još nikom nisam svoju ljubav dala
koliko bih mogla i koliko htela.

Da ima u meni cela nežna plima
reči nerečeni',
da bih srce mogla poklanjati svima
i da ipak mnogo ostane ga meni."

Desanka Maksimović

Staro društvo

razmisljanka | 24 Oktobar, 2011 18:39

Pohađali smo Prvu (i jedinu) zemunsku gimnaziju, u ona vremena za koja sada kažu da su bila bezbrižna i najlepša. Neobičan razred bio. Isprepletali se međusobnim vezama, ljubavnim, drugarskim. Voleli se, raskidali, mirili, ponovo raskidali, svađali, družili...Znali svi sve o svakome. Imali svoju klupicu u Parku, posle škole svi stali na nju i oko nje. Smeh, galama, orilo se.

Posle mature, kao što biva, otišli na različite strane. Sve veze prekinute. Po neko ostao u kontaktu.

Godišnjice mature nezaboravljene, ali neobeležene. Pet, deset, petnaest... Svi se setili, niko pozvao. Sve do dvadesete. Došle zrelije godine, stare rane zarasle, nove ljubavi u srcu, porodica, deca... Svi spremni da se vide. Dirljivo, nostalgično, suza u oku. Prepoznali se, sa više ili manje kilograma, kose, sreće... Dogovorili da tako bude svake godine.

Svi bi hteli, niko da organizuje. Čeka se neko drugi. Dok jednog dana ženski deo nije odlučio da ne čeka. Objava svima:

Svakog poslednjeg petka u mesecu - restoran "Venecija" u 20h.

To je bilo pre pet godina. Nema zvanja, organizovanja, rezervisanja... Svi znaju. Ko može, dođe, ko ne može, zna kad je sledeći sastanak. Ne postoji obaveza. Ponekad bude dvoje-troje, ponekad više od desetoro. Navrate i oni koji žive po belom svetu, kad dođu u Zemun. Kako ko dođe, spajaju se stolovi, pričaju svi u glas. Popijemo kafu, sok, kuvano vino zimi.

Delimo svakodnevnicu, radosti i tuge, pomažemo jedni drugima kad zatreba. Ponekad pomenemo stara vremena, profesore. Bivši gimnazijalci su sada inženjeri, lekari, ekonomisti, pravnici... Mnogo tema za priču, razmenu mišljenja, saznavanje novog. Nema ogovaranja muževa i odsutnih drugova, nema razmenjivanja recepata, nema politike i čaršijskih tračeva. Ima lepote, pameti, smeha, razumevanja.

Obnavljanjem druženja, postali smo prijatelji.

Svakog poslednjeg petka, u "Veneciji".

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb