NEŠTO RAZMIŠLJAM ...

"... Osećam da do sad sve je bilo šala
moga srca vrela,
da još nikom nisam svoju ljubav dala
koliko bih mogla i koliko htela.

Da ima u meni cela nežna plima
reči nerečeni',
da bih srce mogla poklanjati svima
i da ipak mnogo ostane ga meni."

Desanka Maksimović

Granica žrtvovanja

razmisljanka | 05 Septembar, 2011 09:07

        Koliko smo spremni da se žrtvujemo?

        Koliko smo spremni da činimo?

        Koliko smo spremni da pomognemo?

  

Zašto se žrtvujemo? Zašto činimo? Zašto pomažemo?

Iz ljubavi?  Obaveze?  Dužnosti?  Koristi?  Straha? 

        Žrtvovanje, činjenje, pomaganje, podrazumevaju davanje sebe, odricanje, naporan rad, prećutkivanje, potiskivanje osećanja, poslušnost, gaženje principa, laganje, šta sve ne…        

        Šta očekujemo?  Ljubav, zahvalnost, poštovanje, reciprocitet, korist, ništa…

       Zbog koga i za koga?  Za decu, svoju ljubav, prijatelje, roditelje, rođake, pretpostavljene …

        Da li to radimo samo kad  neko traži od nas?

        Kada to radimo i kad nam ne traže?

        Davno sam čula priču o majci koja je, kad se razvela, ceo svoj život posvetila ćerki, koja je tada bila mala. Zanemarila je do tada uspešno razvijanu karijeru, zanemarila je prijatelje, rodbinu, sve kontakte svela na minimum. O svom privatnom životu nije ni razmišljala. Nije dozvolila ni jednom muškarcu da joj se približi, odbijala je pozive za izlaske sa prijateljicama. Stvorila je jedan mali, savršeni svet, u koji niko nije imao pristupa. Potpuno se odrekla svega, svojih potreba, osećanja, ljubavi. Žrtvovala je svoj život za dobro deteta. Za dobro koje je ona odredila.

        Kad je devojčica odrasla, počela je da izlazi i sve manje vremena je provodila kod kuće.  Majka je počela prvo diskretno da prigovara, onda je prigovaranje preraslo u prepirke, a potom i u svađe. Devojka nije mogla da izdrži taj pritisak i nije više imala strpljenja da objašnjava. Da stalno ponavlja iste rečenice. Postala je gruba, a onda je počela da ćuti. Nije više želela da ulazi u besmislene rasprave.

        Tada je nastupio najgori period. Majka je počela da joj prebacuje sve što je ikada za nju učinila. Nabrajala je sva odricanja, žrtve, posvećenost. Ćerka joj je bila kriva što je usamljena, što nema prijatelje, što se nije ponovo udala, a mogla je... Osećala se prevareno, izdano. Pošto nije imala prijatelje, pisala je anonimno pismo psihologu jednog časopisa i dobila kratak odgovor: "Učinili ste žrtvu za svoju ćerku koju ona nije tražila, koja joj nije bila potrebna i s kojom ne zna šta će."        

         Gde je granica žrtvovanja?      

        Mnogi ne razmišljaju o tome. Često činimo i žrtvujemo se više nego što je to neophodno, kad nam ne traže. Naši voljeni ponekad postanu robovi naše brige, ne znaju šta će s njom. A nije istina da ništa ne očekujemo. Jer, kad oni kojima smo poklonili tu pažnju ne pokažu očekivanu zahvalnost i poštovanje, mi se ljutimo, osećamo se prevareno, nezadovoljno.

        Kada u ljubavnoj vezi jedna strana stalno popušta i ugađa onoj drugoj, želeći da se ne naljuti i misleći da će je više voleti, plašeći se rastanka, pada u dvostruki očaj kada se veza okonča. Pada u očaj zbog saznanja šta je sve učinila, a nije dobila ništa.   

        Nezadovoljstvo se meri količinom žrtvovanja.                                                  

        Da li bi roditelji trebalo da čine za decu više od onoga što im je potrebno?  

        Da li kad pomažemo prijatelju imamo očekivanja da nam to bude vraćeno?

        Da li kad se žrtvujemo za svoju ljubav očekujemo da će nas više voleti?

        Ako nešto činimo dobrovoljno, nemamo pravo da prebacujemo onome za koga smo to učinili.  

        Ako činimo zato što je nešto traženo od nas, moramo biti spremni da to neće biti vraćeno.

        Treba da budemo iskreni prvo prema sebi, da spoznamo svoja očekivanja, da bismo sačuvali lepe odnose, prvenstveno sa onima do kojih nam je najviše stalo. Možda to zvuči sebično, ali je pošteno i prema sebi i prema dugima. Svi mi teorijski znamo kako treba i šta treba misliti, govoriti, raditi. Da li baš uvek postupamo tako?

Gustav Klimt - Mother and Child

 

Komentari

Re: Granica žrtvovanja

sanjarenja56 | 05/09/2011, 13:38

sanjarenja56

Kad činiš, činiš zato što smatraš da treba, osećaš da treba. Ne smeš prebacivati onome kome si učinio. Možeš prebacivati samo sebi, ako kasnije shvatiš da nije trebalo uraditi...

Re: Granica žrtvovanja

zvezdatvoja | 05/09/2011, 14:34

zvezdatvoja

Ovo me je podstaklo da razmislim o nekim svojim postupcima . Hvala na divnom postu ♥

Re: Granica žrtvovanja

cicilly | 05/09/2011, 15:16

Ja često imam običaj da pomažem ljudima i previše, i kad mi ne traže. Nikad to ne prebacujem, nikome, ali ume ponekad da zasmeta ljudima sva ta nepotrebna pomoć. Ume da učini da se oni osećaju nesposobnima... Znaš onu priču o leptiru koji je pre vremena izašao iz čaure...
Ne volim ljude koji mi pomognu samo da bi mi to natrljali na nos... A nažalost većina ljudi je baš takvo... Zato možda idem težim putem pa sve radim sama, kad mogu...
Treba znati granicu žrtvovanja...
Ali postoje i oni retki, koji su uvek tu za nas, nikad to ne znamo, i tiho nam pomažu žrtvujući se...
Neko kad pomogne ćuti čitav život o tome. Makar i izgubio sve - http://www.youtube.com/watch?v=_SfvTlzCa64

Re: Granica žrtvovanja

razmisljanka | 05/09/2011, 16:28

*sanjarenja56
Da, upravo to sam htela da kžem.

Re: Granica žrtvovanja

razmisljanka | 05/09/2011, 16:30

*zvezdatvoja
Hvala ti. Nekih stvari nismo svesni i ne razmišljamo dok se ne dogode. Pozdrav :-)*

Re: Granica žrtvovanja

razmisljanka | 05/09/2011, 16:32

*cicilly
Eh, kamo sreće da smo okruženi samo onima koji su tu uvek za nas... Pozdravčić! :-)*

Re: Granica žrtvovanja

suky | 05/09/2011, 20:34

suky

zlatan kavez, m?

Re: Granica žrtvovanja

lloreta | 05/09/2011, 20:38

Do granice dokle možeš da trpiš.
Što rekao naš narod '' dok ne pukne trpelo''.
Roditelji daju koliko mogu.
Pomagati prijateljima ne znači očekivati nešto za uzvrat i nikada se ne broji ko kome više učini.
Ljubav treba da se voli ne da se žrtvuje. Ako žrtvujete sebe , to nije ljubav već samilost i od te ljubavi nema ništa.
Roditelji su uvek uz vas.
Moja najveća ljubav je prema deci, oni te nikada ne izdaju.
Od muškarca možeš očekivati svašta.
Pozdrav

Re: Granica žrtvovanja

razmisljanka | 05/09/2011, 20:39

razmisljanka

*suky
Sve sa najboljim namerama...

Re: Granica žrtvovanja

anam | 05/09/2011, 20:52

anam

Žrtvovala sam se u životu, vredelo je i opet bi.
U ljubavi je žrtvovanje predavanje i asvaltiran put ka gubitku voljenog, i naravno ljubavi.
Ko želi da večito bude nekom zahvalan za žrtve??

Re: Granica žrtvovanja

razmisljanka | 05/09/2011, 21:03

razmisljanka

*lloreta
Treba biti na sve spreman... :-)*

Re: Granica žrtvovanja

unajedina | 05/09/2011, 21:04

unajedina

Kada nesto pruzimo,pa onda mislimo koju cemo protivuslugu ili korist imati od toga...onda nismo dali,nego prodali.
Samo ono sto se cini od srca,racuna se.Sve ostalo je trgovina na veliko i malo.
Pozdrav

Re: Granica žrtvovanja

razmisljanka | 05/09/2011, 21:46

razmisljanka

*anam
Ja sam se žrtvovala i žrtvujem se. Za svoju decu. Ne razmišljam ništa dalje od toga. :-)*

Re: Granica žrtvovanja

razmisljanka | 05/09/2011, 21:50

razmisljanka

*unajedina
Tako je. Bolje ne učiniti, nego činiti s takvim motivima. Na žalost, svašta ima. :-)*

Re: Granica žrtvovanja

anam | 05/09/2011, 22:01

anam

To se ne računa kao žrtvovanje, podrazumeva se:))
Naravno, deca misle da ih davimo:))

Re: Granica žrtvovanja

razmisljanka | 05/09/2011, 22:06

razmisljanka

*anam
Imaš decu?

Re: Granica žrtvovanja

nameless | 06/09/2011, 23:36

nameless

Divan post.
Žrtvovanje za decu, ako se može nazvati tako- onda je najlepša vrsta žrtvovanja.
Ostalo- do granice dok ne osetimo da gubimo sebe. Sve je u balansu- ako osetimo da nam se vraća istom merom imamo snage i ljubavi za još. Ako osetimo da je odnos u jednom smeru- svaka žrtva gubi smisao i postaje teret.

Re: Granica žrtvovanja

razmisljanka | 06/09/2011, 23:50

razmisljanka

*nameless
Ja mislim da nije sramota reći da se za decu žrtvujemo, ali to radimo sa velikim zadovoljstvom, gledajući kako rastu u velike ljude.
Hvala ti na lepom komentaru. :-)*

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb