NEŠTO RAZMIŠLJAM ...

Na vrhu Evrope

razmisljanka | 29 Septembar, 2011 11:00

Ovo je jedno od mojih najzanimljivijih i najneobičnijih putovanja, put do vrha Evrope.

Moram priznati da do pre tri godine nikada nisam čula za Jungfrau, iako sam pre toga nekoliko puta bila u Švajcarskoj. Nije mesto koje se gromoglasno nudi preko medija i bilborda. A kada sam videla i doživela tu lepotu, preporučujem svima da bar jednom u životu odu tamo, na mesto koje je čak i Džems Bondu bilo izazov.

Bio je kraj oktobra. U Beogradu lepo, jesenje vreme, tragovi miholjskog leta još uvek prisutni. Sva sreća da su nam domaćini rekli da ponesemo 'zimsku opremu', inače bismo se posmrzavali. Izlet na Jungfrau je trebalo da bude iznenađenje. I bio je. Tamo se led ne topi.

Jungfrau, jedan od najviših planinskih vrhova Evrope (4158m), nalazi se u srcu Švajcarske, u regiji Bernes Oberland. Prevoj Jungfraujoh (3454m) je najviši vrh do koga turisti mogu dospeti. Tu je izgrađen fantastični kompleks objekata, koji omogućava višečasovni boravak, prepun različitih sadržaja.

Do stanice Kleine Scheidegg (2061m) može se stići kolima ili autobusom. Odatle kreće električna železnica, 9km dugačkom prugom, koja ide do vrha planine, čime se savladava visinska razlika od 1400m, a 7km pruge probija se kroz tunel. Pruga je izgrađena 1912.godine (?!). Vozić izgleda nestvarno, sa kupeima koji podsećaju na one iz filma Orient Express.

I on je čekao vozić, sve sa burencetom.

Prva petominutna pauza u tunelu je na stanici Eigerwand, gde se nalazi ogroman prozor, dužine 8m i visine 1m. Još jedan vrtoglavi pogled sa prozora prema Eismeer-u (Ledenom moru) je na drugoj stanici. I, dok sedite u vozu, koji se s mukom probija kroz stene i penje na visinu od oko 3500m, počinjete otežano da dišete i da osećate pritisak u ušima. Pre polaska su nas upozorili na to, kao i da oni koji imaju zdravstvenih problema ne bi trebalo da idu na toliku visinu.

Nakon pedesetak minuta vožnje, dolazi se do vrha. Tu se ulazi u pravi lavirint, splet hodnika i tunela.

Tek kad smo izašli iz voza i kad sam udahnula vazduh, osetila sam vrtoglavicu. Nisam imala problema sa disanjem, ali u glavi mi je bilo čudno. Kad pogledam na dole, kao da su mi stopala na donjem spratu.

Na samom vrhu Jungfraujoha nalazi se impresivna građevina Sphinx, na kojoj se, pored mnogobrojnih hodnika i ledenih tunela, nalazi platforma sa neverovatnim pogledom od 360 stepeni. U okviru građevine nalazi se niz sala, istorijski muzej, Ledena palata, izložbeni prostori, restorani, info punktovi, istraživačka stanica, glečerski tuneli, kao i out-door sportske i rekreativne mogućnosti. Stene i sneg pružaju se u nedogled, mešaju sa maglom i oblacima. Osećala sam se kao da se nalazim između neba i zemlje! Gore nema dalje. Na Sphinx-u se nalazi i opservatorija, koja se koristi isključivo u naučne svrhe. Sve vreme sam razmišljala kako je to uopšte izgrađeno, kako je dopreman građevinski materijal, kako su ljudi izdržali na tolikoj hladnoći dok su gradili to čudo.

Pogled napolje, brrr!!!

Velika atrakcija je i šetnja kroz Ledenu palatu, veliku ledenu pećinu, koja 200m prodire u glečer. Gde god da se okrenete led - pod nogama, iznad i oko vas. Duž čitavog tunela nalaze se gelenderi, da se ne okliznete i padnete, a različite ledene skulpture iz celog sveta (pingvini, igloi, ptice), osvetljene raznobojnim svetlom, redovno se menjaju i dekorišu ledeni prizor.