NEŠTO RAZMIŠLJAM ...

"... Osećam da do sad sve je bilo šala
moga srca vrela,
da još nikom nisam svoju ljubav dala
koliko bih mogla i koliko htela.

Da ima u meni cela nežna plima
reči nerečeni',
da bih srce mogla poklanjati svima
i da ipak mnogo ostane ga meni."

Desanka Maksimović

Heklano, vezeno

razmisljanka | 26 Septembar, 2011 17:45

Čini mi se da se više niko ne bavi izradom ručnih radova. Ili bar ne onoliko kao nekada.

Heklano, vezeno, ispleteno, sašiveno, izatkano...

Krstići, stubići, čvorići, rupice, pun vez, sitan vez, rišelje...

Milje, šustikla, mustra, stolnjak, prekrivač, ćilim...

Ranije su sve žene heklale, vezle, tkale, pravile stolnjake i prekrivače, vezle goblene.

Koliko vremena, strpljenja, ljubavi, misli, želja, suza je utkano u te ručne radove, u krstiće i stubiće. To je bio obavezni deo devojačke spreme, zajedno sa ćilimima, ručno tkanim.

Nestalo je sve to. Niti neko izrađuje ručne radove, niti ih oni koji su dobili od majke ili bake upotrebljavaju.

A i kako bi? Gde da stave?

Na televizor?

Na monitor?

Na stakleni trpezarijski sto?

Na trosed?

Jedino mesto gde još poneko miljence može da obitava je kredenac. Kredenac mi je tako nostalgičan komad nameštaja, koji u sebi nosi duh starih vremena i ne mogu da ga zamislim bez miljenceta.

Još mu samo fale žute dunje, da mirišu i podsete na bezbrižnost detinjstva, na dane kad smo jeli domaći kompot, slatko, pekmez, hleba, masti i aleve paprike...  Da podsete na baku koja, s naočarima na vrhu nosa, sedi pored lampe i s ljubavlju hekla devojačku spremu.

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb