NEŠTO RAZMIŠLJAM ...

Deda Ilijina rakija

razmisljanka | 15 Septembar, 2011 11:45

Deda Ilija je živeo na Baniji, mirnim životom, u seoskom domaćinstvu, patrijarhalnom i složnom. On, žena, dva sina sokola. Svaki dan su pozdravljali zoru, obavljali poslove, nizali svoje dane kao što su to radile generacije pre njih.

Stariji sin se otisnuo u Beograd, u potrazi za boljim životom. Stvorio porodicu, ostvario svoje snove. Kad se rodio prvi unuk, deda Ilija je odvojio 30l od rakije koju je ispekao te godine. Zakopao je i namenio za svadbu svog unuka.

Godine su prolazile, život je tekao svojim tokom, rodilo se još dece. Rakiju niko nije smeo da dira. Unuk je odrastao, školovao se. Kad je diplomirao, deda Ilija je dozvolio da se uzme 1l i obeleži prva fakultetska diploma u familiji.

Dogodilo se šta se dogodilo. Kad je krenula Oluja, ljudi su bežali glavom bez obzira, ostavljali svoja ognjišta, svoj život i na brzinu poneli ono najvažnije i najpotrebnije, poneli šta su stigli. Deda Ilija je poneo rakiju. Ostavio je tamo svoj život, ali nije mogao da ostavi rakiju koju je namenio za svadbu svog unuka.

U Srbiji se ponovo skućio, nastavio svoj mirni život poljoprivrednika i čekao da se unuk oženi. Međutim, unuk nije žurio sa ženidbom. Živeo život kao i svi mladi, radio, provodio se.

Deda Ilija nije dočekao. Upokojio se, ostario, miran, ali sa neostvarenom željom.

Posle nekoliko godina, unuk se oženio. Velika svadba, kakva dolikuje. U velikoj sali, na svakom svečano postavljenom okruglom stolu, pored cvetnog aranžmana, ispred flaše rakije stajala je kartica: