NEŠTO RAZMIŠLJAM ...

"... Osećam da do sad sve je bilo šala
moga srca vrela,
da još nikom nisam svoju ljubav dala
koliko bih mogla i koliko htela.

Da ima u meni cela nežna plima
reči nerečeni',
da bih srce mogla poklanjati svima
i da ipak mnogo ostane ga meni."

Desanka Maksimović

Da li nešto treba prećutati?

razmisljanka | 01 Septembar, 2011 11:30

       Da li uvek sve treba da kažemo?

       Da li smo neiskreni ako nešto prećutimo?

       Da li je prećutkivanje laž?

Razmišljam o tome na primeru dve najbolje drugarice, da ih nazovemo Nina i Lena. Upoznale su se kad su krenule u gimnaziju, a posle su zajedno i studirale. Njihovo druženje je preraslo u pravo prijateljstvo, bezrezervno i iskreno. Nije bilo tajne koju jedna drugoj nisu mogle da povere, nije bilo problema koji zajedno nisu mogle da reše, nije bilo nesporazuma da ne nađu kompromis i ojačaju svoje prijateljstvo. Prijateljstvo takvo da su razgovarale i ćutanjem.

       Naravno, obe su se zaljubljivale, imale duže ili kraće veze, jedna drugoj bile rame za plakanje. Na drugoj godini fakulteta, Lena je upoznala mladića koga je zavolela kao ni jednog do tada. Ljubav je bila obostrana i, odmah po diplomiranju, odlučili su da se venčaju. Kuma im je, naravno, bila Nina. Bilo joj je drago što je njena prijateljica srećna, radovala se kao što se čovek raduje svojoj sreći. Jedino joj je bilo malo žao što se udaje tako mlada, a još nisu ispričale sve devojačke priče, izludovale provode i letovanja, obišle Pariz i Rim zajedno. Tešilo je što je videla nepomućenu sreću kod oboje i to je bilo dovoljno da bude srećna i ona. Pošto su zajedno studirali i družili se, i on je postao njen prijatelj.

       Godine su prolazile. U međuvremenu je i Nina srela ljubav svog života i udala se. Lena je bila presrećna u braku, dobili su dvoje slatke dečice, družili su se porodično i njihovo prijateljstvo je samo dobilo na kvalitetu i kvantitetu.

       Jednog dana, posle desetak godina, Nina je izašla ranije s posla da obavi neke privatne poslove. Žurno hodajući, dok je razmišljala šta sve treba da završi, slučajno joj je pao pogled na baštu jednog restorana, koja je bila puna, jer je bio divan prolećni dan. Ugledala je svoga kuma, u društvu mlađe ženske osobe.  Kad je postala sigurna da je to on, krenula je da mu se javi. Međutim, zastala je kad je videla da on nežno drži ruku  te žene i nešto joj šapuće, prislonivši usne na njeno uvo, ne primećujući nikoga oko sebe. Odmah joj je sve bilo jasno, jer se tako se ne razgovara sa koleginicom na pauzi za ručak.

       Osetila je probadanje u stomaku i ubrzan rad srca. Nekoliko minuta je stajala kao ukopana, a onda se brzo povukla i otišla kući. Nije bila u stanju ništa više da radi. Razmišljala je kako da postupi. Prvo je ispričala svom mužu, koji joj je rekao da tu odluku mora da donese sama, jer je u pitanju njena prijateljica i da niko nema pravo da se u taj odnos meša.

       Da li da joj kaže ili ne?

      Odlučila je da kaže. Nije mogla da podnese pomisao da Lena bude prevarena i ponižena, da joj se bilo šta radi iza leđa. Pozvala ju je da se vide nasamo i nežno, biranim rečima, ispričala šta je videla. Reakcija je bila burna, ali, bila je spremna na to i uspela je nekako da je umiri.

       Šta se dalje dešavalo? Lena se posvađala sa mužem, optužila ga za neverstvo, rekla od koga je saznala i zatražila razvod. Bura je trajala relativno kratko i za to vreme su se oboje smirili, razmislili i - pomirili. Shvatili su da se i dalje vole, da je to bila prolazna kriza, da su oboje krivi, jer su zanemarili jedno drugo. Odlučili su da nastave tamo gde su stali i da više ne dozvole da na njihovu ljubav padne prašina.

       A Nina? Oboje su bili ljuti na nju i ni jedno više nije želelo da ima bilo kakav kontakt, a kamoli nastavi prijateljstvo. Lena - zato što bi je uvek podsećala na tu neprijatnu epizodu, zbog koje je mogla da izgubi porodicu i što je jedini svedok njenog poniženja, on - zato što ga je izdala. Lena je čak je u poslednjem razgovoru rekla Nini da nije trebalo da joj kaže. Njega bi te bubice prošle, ona nikad ne bi saznala i sve bi bilo drugačije. Ovako, ima bolnu uspomenu i više nema prijateljicu.

       Poražena, slomljena, nesrećna, još uvek se pita da li je pogrešila što je rekla. Ne zna pravi odgovor. Da nije rekla, to bi bila prva neizgovorena stvar među njima. Rekla je i izgubila prijateljstvo. 

       Postoje istine koje mogu da povrede one koje volimo. Da li uvek treba sve reći?

       Da li voljenoj osobi treba ispričati svaki detalj sopstvene prošlosti, ako to nama više ništa ne znači?

       Da li roditeljima treba reći svaki naš problem, iako ni na koji način ne mogu da pomognu?

       Da li deci treba reći za svaku svađu između roditelja?

       I dalje se pitam, da li smo neiskreni ako nešto prećutimo?

 

Komentari

Re: Da li nešto treba prećutati?

Jovan s.s. | 01/09/2011, 11:43

Nije mudrolija prćutati već kako reći...

Re: Da li nešto treba prećutati?

sanjarenja56 | 01/09/2011, 11:56

To nije jednostavna dilema, i svako mora doneti odluku sam. Neka saznanja je bolje prećutati, ako procenimo da su prolazna. Ako ugrožavaju nekoga koga volimo, samo tada reći. Nikako u cilju da tu osobu povredimo, nego da je poštedimo od poniženja.

Naravno, zlonamerna saopštenja od ljudi koji jedva čekaju da te vide u blatu - ne spadaju u ovu kategoriju.

Re: Da li nešto treba prećutati?

anam | 01/09/2011, 12:09

anam

Ja ne bih volela da me neko pravi budalom. Družim se sa ljudima koji imaju slična mišljenja.
Da, rekla sam jednom prijateljici, znala sam šta je cena. Ona se pomirila sa mužem, a ja sam postala pesona non grata:))
Vredelo je, imaju decu...
Pravi prijatelj mora da stisne zube i da bude pravi prijatelj...

Re: Da li nešto treba prećutati?

stepskivuk | 01/09/2011, 12:15

Ne,ne i ne!
Ne treba uvek i svuda biti iskren...pa svet bi bio uzasno mesto da je tako,zar ne?

Svi cesto zaboravljamo da nikuda ne treba zuriti i da je ponekad dovoljno prepustiti zivotu da sam odredi da li je nesto vazno reci ili ne.

I cudno je koliko cesto ljudi umeju da kazu stvari koje je bolje precutati.
I jos cudnije koliko se cesto precuti ono sto je vazno reci...kao:
Volim te!

Re: Da li nešto treba prećutati?

razmisljanka | 01/09/2011, 12:55

razmisljanka

*jovan s.s.
I kad kažeš na najlepši način, može da bude povređen onaj koga voliš. Vredi li?

Re: Da li nešto treba prećutati?

razmisljanka | 01/09/2011, 12:59

razmisljanka

*sanjarenja56
Dilema je velika. U ovom slučaju je bila ugrožena najbolja drugarica i ona je želela da je poštedi poniženja, pa se loše završilo. To zaista svako mora sam da odluči i bude spreman na posledice.

Re: Da li nešto treba prećutati?

razmisljanka | 01/09/2011, 13:03

razmisljanka

*anam
Poštujem tvoju odluku. Ti si postupila u skladu sa svojim uverenjima, spremna da snosiš posledice. Da joj nisi rekla, a ona kasnije saznala, opet bi se naljutila na tebe. Možda je ponekad bolje zažmuriti? :-)

Re: Da li nešto treba prećutati?

anam | 01/09/2011, 13:05

anam

Stepski, Od prijatelja očekujem prvenstveno iskrenost, za laži imamo novine, zar ne??:))

Re: Da li nešto treba prećutati?

razmisljanka | 01/09/2011, 13:13

razmisljanka

*stepskivuk
Svakako treba odrazmišljati, da ne bude jezik brži od pameti. Često ljudi čine i govore stvari, ne razmišljajući o mogućim posledicama, kao kad, n.pr, neko u društvu počne da priča o svojoj majci pred nekim ko nema majku, i sl.
I mislim da 'Volim te' ne može da se istroši koliko god puta da se kaže.

Re: Da li nešto treba prećutati?

stepskivuk | 01/09/2011, 13:16

stepskivuk

Anam,i prijatelji imaju svoj zivot.
Ne treba se u njega mesati.

tesko je biti u pravu u ovom slucaju.
Najpribliznije istini bi bilo da se ovakvoj temi pristupa sa mnogo paznje,takta i odmerenosti.
Ja bih,recimo,precutao eventualnu prevaru kada bih je primetio u vezi svojih prijatelja.
A umesao bih se tek onda kada bih video da je sve otislo predaleko i da jedno od dvoje postaje nesto drugo od onog sto sam navikao.
Ali i tada uz veliki oprez i suzdrzanost.

Iskrenost da.
Ali ne po svaku cenu.
Jako je vazan momenat kada lose vesti stizu.
Ako ne mozemo odabrati sadrzinu vesti koju moramo izreci,mozemo bar sacekati trenutak kada ce istina biti bezbolnija.
Zar ne?

Re: Da li nešto treba prećutati?

stepskivuk | 01/09/2011, 13:17

stepskivuk

ispravka:
manje bolna.

Re: Da li nešto treba prećutati?

Maja | 01/09/2011, 13:46

Slična priča: slučajno sam srela drugaricu koju duže vreme nisam videla. Kako je njen dečko imao obaveza ("mama mu je bila bolesna") i nisu imali dogovor da se vide, sele smo u jedan kafic da se ispričamo. Pričala mi je o tom dečku sa sjajem u očima, koliko je dobar, pažljiv, divan, a već u sledećem trenutku on je sišao sa sprata kafića u društvu "bivše" devojke. Šokiran, doduše manje od nas dve, rekao je "zdravo" i otišao sa tom devojkom.

Razmišljala sam šta bi bilo ispravno da uradim u takvoj situaciji da ga ona svojim očima nije videla. Da sam joj rekla, verovatno bi se naljutila na mene i nastavila da se zabavlja sa tim dečkom, što je inače i uradila. A da sam joj rekla kada su prekinuli vezu (a raskinuli su nakon godinu dana), naljutila bi se na mene što joj nisam rekla.

U svakom slučaju, mene bi najverovatnije okrivili :/

Mislim da na ovo pitanje ne postoji tačan i pogrešan odgovor, sve zavisi kakva je to istina koja se izgovara, koliko je osoba u "priči" i kakve su to osobe.

Re: Da li nešto treba prećutati?

suky | 01/09/2011, 13:49

suky

Mislim da je veliko pitanje kakav si zaista prijatelj. i u dobru i u zlu...

Re: Da li nešto treba prećutati?

anam | 01/09/2011, 13:58

anam

Stepski,
Ne slažem se. Zamisli da smo nas dvoje prijatelji, i saznam da varaš ženu. Rekla bih. Pazi šta radiš, rečiću tvojoj ženi i ljubavnici. Sa tobom bi raspravila... ne bi inače bili prijatelji, zar ne.
Drugi slučaj, nas dvoje smo prijatelji i ja saznam da te žena vara. Treba li da ćutim, pustim da te pravi budalom i upropaštava brak?? Šta bi mi rekao kad bi saznao, a saznao bi da sam ja sve znala??
Za blogere, to je samo grubi primer, stepski i njegova žena se obožavaju:))

Re: Da li nešto treba prećutati?

razmisljanka | 01/09/2011, 13:58

razmisljanka

*Maja
Kakva je istina, kako se saopštava, kad se saopštava... Mnogo je nepoznatih u toj jednačini. I sama se još uvek pitam, mada, srećom, nisam bila u takvoj situaciji. Nema tačnog odgovora, zato kažem da je ponekad bolje zažmuriti.

Re: Da li nešto treba prećutati?

razmisljanka | 01/09/2011, 14:00

razmisljanka

*suky
To možda mogu da izdrže prava prijateljstva, uzajamna...

Re: Da li nešto treba prećutati?

suky | 01/09/2011, 14:07

suky

siguran sam... ako ti je prijateljica reći će ti, da ne nosiš rogove vazdan...

Re: Da li nešto treba prećutati?

razmisljanka | 01/09/2011, 14:12

razmisljanka

*suky
Ja se ne bih naljutila na prijateljicu kad bi mi rekla.

Re: Da li nešto treba prećutati?

suky | 01/09/2011, 14:35

suky

naravno da ne bi ako si iole prijatelj... nisi joj ti stavila rogove...

Re: Da li nešto treba prećutati?

razmisljanka | 01/09/2011, 14:42

razmisljanka

*suky
A nije ni ona meni, da sam ja u pitanju...

Re: Da li nešto treba prećutati?

anam | 01/09/2011, 14:54

anam

Ja bih se naljutila na pijateljicu, bila bi mi za sve kriva, ali nije ona kriva, nego nas dvoje:))

Re: Da li nešto treba prećutati?

razmisljanka | 01/09/2011, 15:16

razmisljanka

*anam
Slatko si ovo rekla, bila bi kriva, ali nije kriva... :-)*

Re: Da li nešto treba prećutati?

ancisal | 01/09/2011, 16:07

U dobrom se ne ponesi, u losem se ne ponizi... A pri tom nadji balans... Velika dilema, ali ja sam za sve u lice! Pa ko prezivi...

Re: Da li nešto treba prećutati?

razmisljanka | 01/09/2011, 16:41

razmisljanka

*ancisal
Komentar liči na tebe. Sve u lice, a posle ću da vidim šta ću. Važno je biti svoj. :-)

Re: Da li nešto treba prećutati?

lloreta | 01/09/2011, 17:06

Konačno dobro pitanje postavljeno.Da li treba reći?
Upravo sam uradila isto to, nije mi prijateljica, ali je poznajem indirektno i čula o njoj sve lepo. Pokušala sam da skrenem pažnju da je njen prijatelj pljuje i blati na sav glas, njegove kolege se smeju na njen račun, a doživela sam napad jedva preživeh. Bravo annam i ja mislim da nije u redu prećutati.Ja bih bila zahvalna. Ne bih se naljutila, ali bi znala kako da se ponašam i nikada ne bi rekla od kog sam saznala.
Nikada nisam zlonamerna ne ni sada. Pozdrav

Re: Da li nešto treba prećutati?

razmisljanka | 01/09/2011, 17:14

razmisljanka

*lloreta
Jasno si rekla šta misliš, nisi ostavila utisak zlonamernosti. Različita iskustva i primeri samo navode na razmišljanje o ispravnosti postupaka, i tuđih i svojih. Pozdrav i tebi!

Re: Da li nešto treba prećutati?

pricalica | 01/09/2011, 17:26

Лично, немам проблема са тим да ми неко каже искрено, али из искуства знам да огромна већина људи, ма како нас убеђивали, не воли искреност. Можда и није у толикој мери важно рећи, него кад и они сазнају остати и даље пријатељевати, јер смо потребни. У сваком случају, свако има право да прави своје изборе. Ту слободу треба дати и своју задржати. И то је сва наука, остало ми се чини драма. Поздрав!:)

Re: Da li nešto treba prećutati?

razmisljanka | 01/09/2011, 17:35

razmisljanka

Na žalost, ne zavisi uvek sve od nas. Ni meni nije problem da čujem, ali sam uvek u dilemi da li da kažem, ma koliko nekoga poznajem. Pozdravljam te! :-)

Re: Da li nešto treba prećutati?

pricalica | 01/09/2011, 17:40

А ко ми други може ставити речи у уста, него ли их ја из срца свога изнети или не изнети, зар не? :)))

Re: Da li nešto treba prećutati?

razmisljanka | 01/09/2011, 17:42

razmisljanka

*pricalica
Lepo si rekla, svako ima pravo na svoje izbore. :-)*

Re: Da li nešto treba prećutati?

behappy | 01/09/2011, 17:56

behappy

Скоро ми се десило нешто што по сваку цену морам да прећутим. У супротном, губим најбољу пријатељицу, сестру од тетке и све у њој.
Ја сам крива, свесна сам тога.
Свакако, истина ће изаћи на видело. Онда ћу видети. Сада би је превише повредило све то.

Када су родитељи у питању, мајци говорим све, можда није добро али, ко ће нам други помоћи ако не они? најбоље нас познају и разумеју.
И никада нас за то неће осуђивати.
Знаш, веома добра тема, могла бих и романе овде сад писати...
Леп си пример дала.

Re: Da li nešto treba prećutati?

razmisljanka | 01/09/2011, 18:14

razmisljanka

*behappy
Meni je i bila poenta - da li reći, ako će to povrediti onog koga voliš. Lepo je stepski rekao, možda treba sačekati pravi trenutak, kada će istina biti manje bolna.
Kad su roditelji u pitanju, treba im sve govoriti. Ja sam mislila na situacije kad ne mogu da pomognu, nego se samo nerviraju. Kao kad mene ćerka zove da mi kaže da se pokvario autobus na Zlatiboru, na putu za more.
Razmišljaj o temi, možda nešto i napišeš, sigurno to radiš bolje od mene. Ja samo razmišljam...
Pozdravčić! :-)*

Re: Da li nešto treba prećutati?

cicilly | 01/09/2011, 18:19

cicilly

I ja sam jedna od onih koja jedino istinu moze da razume... Volim da mi se sve kaze po svaku cenu. Mozda u tom trenu ne razumem, ali ubrzo shvatim...
Ali isto tako znam da odredjenim osobama ne mogu da kazem uvek istinu po svaku cenu. Ponekad precutim ono sto je potrebno...
Ovako nesto ne bih precutala najboljoj drugarici jer znam da bi razumela, jer smo po tom pitanju iste... Ali se nikome drugom ne bih mesala u zivot. Ne mogu svi da podnesu istinu...
Ponekad je istina suvisna, i ne treba uvek sve svima pricate... Majka je jedina osoba na ovome svetu koja zna i moje najmracnije tajne, ali to ne znaci da joj stalno sve pricam... Naprotiv, mnoge stvari koje bi je opterecivale bespotrebno ja precutkujem... Isto je tako i sa prijateljima... Valjda mislim da znam da procenim sta kome smem i mogu reci...
Znaci ne istina po svaku cenu, ali treba doooobro izmeriti kad treba reci a kada ne... :)
I ne smatram da je neiskrenost ako nesto od srca, iz straha ili ljubavi precutimo... Ali ako precutimo samo da bi zastitili sebe, onda smo veci lazovi od onih najgorih...
Pozdrav :)

Re: Da li nešto treba prećutati?

razmisljanka | 01/09/2011, 18:32

razmisljanka

*cicilly
Kad neko prećuti samo da bi zaštitio sebe, onda je to prećutkivanje isto što i laž, lepo si to definisala. Pozdrav i tebi! :-)*

Re: Da li nešto treba prećutati?

unajedina | 01/09/2011, 19:19

Pocecu ovaj komentar ovako...Respect!
Osvezenje si na ovom blogu,jer si jedna od retkih koja me svojim postovima pokrene da razmisljam,da diskutujem,bilo da se slazem ili ne...a zar to i nije poenta bloga?Odlicna si blogerka,skidam ti kapu,jedan od tvojih prethodnih postova me je cak inspirisao da napisam sopstveni post umesto komentara,a ako ti kazem da me retki momenti i ljudi inspirisu na komentar,a kamoli na pisanje...eto ti onda odgovor kakvo misljenje imam o tebi.
E sada...sto se tice toga da li vredi nesto precutati...pa zar mislis da sam ja neko ko ce bilo kome sta precutati?;)
E sada sto se tice dubljeg zalaska u temu,apsolutno se ne slazem sa vecinom,i potpuno podrzavam stav Stepskog.
Koliko ljudi,toliko cudi.
Nikada ne bih rekla nekome ako bih saznala za prevaru ili bilo kakav privatni detalj iz zivota nekog drugog,pa makar mi to bio dobar prijatelj.
Moj odgovor je da ne treba uvek sve reci,narocito ne osobama do kojih nam je stalo.
Ne trebamo voljenoj osobi ispricati bas sve o sebi.
Trebamo zastiti decu od gole i cesto surove istine.
Jedini komentar koji je ovde po meni dobar i ispravan je Stepskog vuka.
Sa ostalima se ne slazem.
Ah,kako je lepo biti razlicit...a za ovakve diskusije blog dobija i pravi smisao.
Smatram da je to licna stvar dvoje ljudi,i od mene niko nista ne bi saznao.Nikada.
Jer poznato mi je ono drevno,kako se glasnik prvi lincuje.
Mislim da treba meriti sta cemo kome reci,i da ponekad istina donese vise zla nego laz.Sa druge strane postoje lazi i postoje bele lazi.Put do pakla cesto je poplocan dobrim namerama,ne zaboravimo to!
Postujem stav cistunaca i cistunki...a moj je ovakav i nikakav drugaciji.
Pozdrav blogerski svete ;)

Re: Da li nešto treba prećutati?

tanjana | 01/09/2011, 21:05

Dopada mi se tvoje potanje.
Još više od toga kako si smestila sve u priču...
Čitam i komentare.Zakačila sam se za prvi komentar stepskog...Nešto treba da prećutimo.Iako ne spadam u te koji prećute ništa mi dobro nije donelo što sam uvek govorila...
Tako da def.neke stvari prećutati!

Ljubim Te

Re: Da li nešto treba prećutati?

mimche | 01/09/2011, 21:17

Izgleda da je svejedno šta ćeš uraditi ... Ionako ćeš nešto okrenuti naopačke ...
Ja bih rekla da je u pravu što je rekla i da bi i Nena i njen muž trebali da uvide da jeste ...

Re: Da li nešto treba prećutati?

merkur | 01/09/2011, 21:40

Bila sam jednom u dilemi, al' krenula sam s' neobaveznom pricom. Na moju srecu! Odgovor mi se ponudio sam i zacibzarila sam usta. Razlicito reagujemo, perspektive nam nisu iste, i jedna ista stvar dobije dva ugla...nekad je to interesantno, al' samo kad nije licno ;) Licno boli...

Re: Da li nešto treba prećutati?

roksana | 01/09/2011, 22:29

Interesantna i veoma dobra tema. I komentari. Iz sopstvenog iskustva znam - definitivno treba dobro razmisliti šta kome i na koji način možeš reći. U svakom slučaju dobro je ako imamo dar za ćutanje, jer nekada nešto moramo i prećutati, baš zbog toga da ne povredimo one do kojih nam je stalo. Mnogo gadna stvar, samo da znaš. :)

mediterraneo

mediterraneo | 01/09/2011, 23:35

dilema je dvoumljenje između dva stava a trilema ,između dva stava i prećutkivanja , mudra su ti razmisljanka,pozdrav

Re: Da li nešto treba prećutati?

razmisljanka | 01/09/2011, 23:39

razmisljanka

*unajedina
Draga unajedina, pre svega, hvala ti na lepim rečima. Ja sam na ovaj blog došla ne pročitavši prethodno ni jedan tekst, bez ikakvih saznanja kako uopšte funkcioniše. Nije mi palo na pamet da se vi ovde dugo čitate, da se poznajete međusobno i da znate ko stoji iza svake napisane reči, a samim tim umete i da sve napisano pravilno protumačite. A ja sam bupnula, počela da pišem, ne razmišljajući kako to može biti protumačeno. Kad si napisala da blog poćinje da miriše na zapršku, mislila sam da je to meni namenjeno.
Za ovo kratko vreme koliko sam ovde, videla sam neke od tvojih umnih tekstova i ovom prilikom ti odajem priznanje na ozbiljnosti i dubini razmišljanja, načinu na koji ih prezentuješ.
Ne smeta mi uopšte kad se neko ne slaže sa mojim mišljenjem. Jedino što volim da čujem i razloge i argumente, jer mi to služi za razmišljanje i preispitivanje. Postoji izreka 'Samo magarac ne menja mišljenje', uz svo poštovanje magarca, tvoje omiljene životinje.
Što se teme tiče, dosta je rečeno. Svako ima pravo na svoje mišljenje i postupke, u krajnjoj liniji, svako i živi sa posledicama svog mišljenja i postupaka. Ima puno tema o kojima treba razmišljati i trudiću se da ih pokrenem, uz povremeno postavljanje šaljivih tekstova, jer ja sam takva, volim da se smejem. Možda to što je meni smešno, nije i drugima, ali, kako si rekla, lepo je biti različit!

Re: Da li nešto treba prećutati?

razmisljanka | 01/09/2011, 23:42

razmisljanka

*tanjana
Stepski je lepo rekao, ako će to povrediti one koje volimo, bolje ne reći, ili bar odložiti.
Cmokić! :-*

Re: Da li nešto treba prećutati?

razmisljanka | 01/09/2011, 23:44

razmisljanka

*mimche
Malena, eto ti teme za razmišljanje. Takva stvari te tek očekuju, pa da budeš spremna. :-)*

Re: Da li nešto treba prećutati?

krilaandjela | 01/09/2011, 23:45

Е Размишљанка дођосмо до теме за дељење и састављање, ајд кад тако може и мора:

Слажем се са Уном, са Степским, са Цицом и додајем...Празно остаје празно и кад се чини пуним, а из њега се неће ништа просути....

Људи су у данашње време брзи, преко одлучни у својим брзим исхитреним реакцијама. Оно што би имало смисла и праву реакцију у датом моменту да је све нормалан свет око нас и ми у њему јесте да ако ти је неко прави друг одувек, да му ти одмах без увијања и бриге кажеш то што јесте, али цврц није.

Бити заједно је јако тешко данас, а одвојено ко од шале, бити пријатељ прави исто стечено тешко, изгубити пријатеља ко осванути без јастука. Кад гледам људе око себе и слушам њихова размишљања и разговоре, чини ми се да је већина њих празнија него што је свеснија себе и својих мана и врлина, некако су интересантније и богатије све друге индивидуе и неке друге вредности у животу које попуњавају њихове празнине заслепљујући их. А када им истина удари у главу она их обори на ноге испод колена. Појединци, чак и мени драги једноставно нису довољно јаки-са тих часова живота често су бежали, па је потребно полако отварати им очи и пратити душу како дише, али не само када буде прекасно, чак и по цени пријатељства када видиш да нема другог начина ипак треба рећи....ал нек прође мало времена због дијагнозе

Поздрав

Re: Da li nešto treba prećutati?

razmisljanka | 01/09/2011, 23:45

razmisljanka

*merkur
Bar ćeš ubuduće biti oprezna... :-)*

Re: Da li nešto treba prećutati?

razmisljanka | 01/09/2011, 23:47

razmisljanka

*roksana
Znam, zato sam i oprezna. U svakom slučaju, drago mi je da sam čula i vaše komentare. :-)*

Re: Da li nešto treba prećutati?

razmisljanka | 01/09/2011, 23:49

razmisljanka

*mediterraneo
Kako ne bih bila mudra, kad stalno razmišljam... Pozdrav za momka koji voli Mediteran :-)*

Re: Da li nešto treba prećutati?

razmisljanka | 02/09/2011, 00:31

razmisljanka

*krilaandjela
Poenta je u onome što si rekao - da je sve normalan svet oko nas... Ali nije. :-)*

Re: Da li nešto treba prećutati?

krilaandjela | 02/09/2011, 00:41

Да не цитирамо себе, лакше је волети све.

Re: Da li nešto treba prećutati?

razmisljanka | 02/09/2011, 01:02

razmisljanka

*krilaandjela
Hmmm! Da ne otvaramo novu diskusiju...

Re: Da li nešto treba prećutati?

janafrank | 02/09/2011, 11:04

Moje lično mišljenje: Lena nije zaslužila takvog prijatelja. Najpre, te stvari su teške, i ne bi se svako odlučio na tako težak korak da kaže. Nina je bila i više od prijatelja što je tako postupila, jer je tako postupila iz brige i ljubavi i za to je trebalo neizmerno mnogo hrabrosti. Da je prećutala, a posle sve da se sazna, a saznalo bi se, onda bi bilo "zašto mi nisi rekla?"

Ja lično ne bih volela da moja najbolja prijateljica sutra zna tako nešto i prećuti. Osećala bih se izdanom. Smatram isto tako da je istinu bolje znati, nego živeti u zabludama. Po meni, ne bi se tu ništa sredilo samo od sebe da se nije saznalo, on bi nastavio i dalje da "švrlja", možda bi samo postalo još gore i došlo do pravog razvoda.

I zaista, kako, ako voliš nekog, možeš da ga pustiš da nosi rogove okolo, a da toga nije ni svestan?

Pitanja koja si na kraju postavila su ipak neke druge teme i priče koje ne mogu da se porede mnogo sa ovom. :)

Pozdrav!

Re: Da li nešto treba prećutati?

razmisljanka | 02/09/2011, 14:28

*janafrank
Teme jesu različite i priče su neuporedive, ali imaju zajednički imenitelj - da li uvek treba reći istinu, ako ona može da povredi dragu osobu. Dosta interesantnih komentara ima.
Pozdrav za tebe! :-)*

Re: Da li nešto treba prećutati?

unajedina | 03/09/2011, 14:44

unajedina

Razmisljanka,
tek sada vidim tvoj odgovor na komentar.
Ceo zivot ljudi imaju predrasude o meni,priznajem da sam teska kao crna zemlja,svojeglava,svoja...ali veruj cesto gora po sebe nego po druge.
Da ti kazem nesto o sebi,na ovaj blog sam dosla pre par godina,dok sam smrdela na zaprsku,niko i nista,bez posla,buducnosti,nade...senka koja hoda.Odavno digla ruke od zivota.Jedna od onih kraj koje prodjete pa je i ne primetite.Sve zivo u meni bilo je ugaseno.Nisam imala nista svoje...ceo moj zivot u jedan kofer...sem svojih reci koje niko nije mogao da mi uzme.Ona od koje su svi imali velika ocekivanja,od koje su samo uzimali.Ovde sam srela neke dobre ljude.Nekolicinu samo sam licno upoznala,iskreno,i to jako tesko jer sam odlucila da razgranicim virtuelni od stvarnog zivota,valjda stiteci se da ne budem povredjena.A opet postoje mnogi koje citam,koje nikad nisam upoznala koje osetim svojim.
Vremenom je nesto puklo u meni...necu da pricam,jer ne zelim,ali samo cu ti reci da sam se promenila.Bolno,tesko,polako...naucila da hodam.Ja koja godinu dana nisam izasla iz kuce i videla niti jednog zivog stvora.
Shvatila sam da je zivot tako lep,i tako kratak...postala sam i gresnica i kucka i preljubnica,vestica.Da bih prezivela.U ovom i ovakvom svetu.Pocela da gledam prvo sebe.Ma,da zivim sam pocela!Da ne dam nikada vise nikome na sebe,da dignem glavu visoko,da se suocim sa sobom da vredim.Da i ja nesto vredim.
A onda mi se desio zivot.Sve se promenilo,sve se okrenulo.
Ne dam na sebe,nikome se ne pravdam,nikome ne objasnjavam...mene ljudi ili preziru ili vole.Nema sredine.Niko nije ravnodusan na mene.
Kada sam te prvi put citala,mislila sam da pise neka klinka od 20 godina,htela sam da ti dam savet o muskarcima...nista zlonamerno.A eto,ocigledno smo jako slicne,jer ljudi imaju predrasude i o tebi,tek kad se malo zagrebe vidi se sustina.
Samo smo zene,koje prezivljavaju,i traze malo lepote u ovom zivotu.Borci za bolji zivot,da ga promene ako ne za druge onda bar za sebe.
I to je sve.
Volela bih da si razumela ovo,bas kako trebas da razumes,a sad sam sigurna da hoces.
Pozdravljam te.

Re: Da li nešto treba prećutati?

razmisljanka | 03/09/2011, 16:20

razmisljanka

*unajedina
Naravno da sam razumela, i ono što piše i ono između redova.
Neću ni ja iznositi detalje, ali samo ću reći da je istina da životne okolnosti od nas naprave ono što smo sada. Svako nosi neku svoju bol, koja ga je obeležila, promenila, formirala. Razlika je kada se ta bol desi i koliko traje. Moja bol je detinjstvo i deo mladosti. Nije me slomilo, ali sam zbog toga ovakva kakva sam. U tome da ostanem normalna najviše su mi pomogli muškarci, moji drugovi, momci, divni ljudi koje sam imala sreću da upoznam. Koliko god da sam bila nesrećna u kući, toliko mi je život navodio na put ljude koji su me razumeli, voleli, pomogli. I mog divnog muža, koji me voli kao što se voleti može. Valjda je to neka prirodna ravnoteža.
A ja sam, isto kao ti, teška da teža ne mogu biti, tvrdoglava, često gruba. Mene niko neće opisati kao milu i dragu osobu, jer na prvi pogled delujem prilično odbojno. U stvari, teško me je i opisati. Potpuno sam svesna sebe, sa svim manama koje imam, ali sam puna razumevanja za njih. To sam odavno odlučila, ko me prihvati takvu, prihvati, ko ne, baš me briga. Nije me sramota ništa da kažem ili uradim. Ne patim od lažnog morala. Rekla sam sebi, uzmi sve što ti život pruža. Nikoga ne diram, ne dam nikome na senku da mi zgazi. Ja se razlikujem i ne trudim se da to promenim. Nisam ženstvena, nisam dama po definiciji, ovakvu me vole i prihvataju oni do čijeg mišljenja mi je stalo. Znam šta mi je važno u životu, sve ostalo mi je nevažno. O svemu imam stav, koga
se čvrsto držim dok me neko ne ubedi u suprotno, što se ne dešava često. Umem da priznam da sam pogrešila. Negujem specifičnu vrstu humora, koja nije svakome razumljiva i za koju je potrebna inteligencija i duh. Najradije se šalim na sopstveni račun.
Ima još puno toga. Teško je opisati sebe u nekoliko rečenica, ali se slažem da smo jako slične i da ćeš i ti ovde videti i između redova. Iako sam dosta starija od tebe, mislim da to nije prepreka za razumevanje.
Na kraju ću reći isto što i ti meni - nadam se da ćeš ovo razumeti upravo onako kako bi trebalo. Nas dve bismo imale jedna dugoj šta da kažemo.
Pozdrav od mene.

Re: Da li nešto treba prećutati?

unajedina | 03/09/2011, 20:30

unajedina

Definitivno bi imale jedna drugoj sta da kazemo ;)))

Re: Da li nešto treba prećutati?

lonacipoklopac | 10/09/2011, 18:21

lonacipoklopac

Žalosno je to što, da joj nije rekla a da je ova saznala na drugi način i za prevaru i za njeno prećutkivanje, opet bi je optužila. Tako da je to mač sa dve oštrice, opštepoznata stvar.

Re: Da li nešto treba prećutati?

razmisljanka | 10/09/2011, 18:36

razmisljanka

*lonacipoklopac
Nije loše porazmisliti unapred, da te neke situacije ne iznenade. :-)*

Re: Da li nešto treba prećutati?

lora1 | 10/09/2011, 18:55

...dovoljno jasno da se svaka osoba nasla u slicnoj situaciji.Jesam, i to vise puta,ali sam iskusila na sopstvenoj kozi.Srecom,obe zene su bile jake i stabilne licnosti da su shvatile da sam im dobronamerna i da im zelim samo dobro.Najvise sam gubila,kada sam pristpila otvoreno i jasno.To mi je i mana,jer neumem da se pretvaram u nekohg sto nisam!
Precutati mogu samo kada vidim daje po zivot i smrt,ostalo ne!

Re: Da li nešto treba prećutati?

razmisljanka | 10/09/2011, 19:09

razmisljanka

*lora1
Ne možeš protiv sebe. Nezgodno je kada to što kažeš može da povredi nekoga koga voliš. To je bila dilema.

Re: Da li nešto treba prećutati?

lora1 | 10/09/2011, 20:29

ne, ne mogu protiv sebe,a ta dilema moze da se ukloni.Ako ja volim tu osobu,valjda i ona mene voli? A da nekog zavolis,treba ti sto "kila" soli da sa njom pojedes",pa ako za to vreme nije ta osoba shvatila ko sam i kakva sam,onda nije to vise ni prava a ni draga osoba.Da me ne shvatis pogresno,ja uvek vise dajem za bilo kakav medjuljudski odnos,ali, znam da odredim kada je kome i dokle je stalo to? Mislim da se ljudi olako vezuju i svojtaju,pa zato i dolazi do raznih povredivanja.Mozda sam ja nezgodna kao licnost,ali ne znam zasto nebih rekla nekome ono sto znam,a njega to cini sonjom ili budalom? O,znam,nas da smo razliciti,ali eto, ja tako!

Re: Da li nešto treba prećutati?

razmisljanka | 10/09/2011, 20:36

razmisljanka

*lora1
Ne znači da si nezgodna ličnost, znači da si svoja i da imaš stav. To treba poštovati. Pozdrav!

Re: Da li nešto treba prećutati?

krilaandjela | 10/09/2011, 22:59

Кад покушаш на све да се припремиш, сама те припрема изненади на крају. Кад покушаш ти неког да припремиш на нешто, онда се он изненади и пита зашто, е онда ти освану све празнине између тебе и твог пријатеља које ниси поделио или си био уверен да си поделио(прошао са њим сито и решето, да би се узајамно ценили и поштовали, а изнад свега веровали један другоме). И мера пријатељства постаје осуда теби од њега или ње, само зато што си ти хтео на тај начин залог пријатељства заложити за вредност слепе љубави, а љубав је као што знамо сама по себи немерљива, још више за појединце који су њоме заслепљени и преварени. Такав тренутак дође и прође, ал узрок остаје последица твојих речи и мере пријатељства. Шта је јаче?

Re: Da li nešto treba prećutati?

krilaandjela | 10/09/2011, 23:03

Кад покушаш на све да се припремиш, сама те припрема изненади на крају. Кад покушаш ти неког да припремиш на нешто, онда се он изненади и пита зашто, е онда ти освану све празнине између тебе и твог пријатеља које ниси поделио или си био уверен да си поделио(прошао са њим сито и решето, да би се узајамно ценили и поштовали, а изнад свега веровали један другоме). И мера пријатељства постаје осуда теби од њега или ње, само зато што си ти хтео на тај начин залог пријатељства заложити за вредност слепе љубави, а љубав је као што знамо сама по себи немерљива, још више за појединце који су њоме заслепљени и преварени. Такав тренутак дође и прође, ал узрок остаје последица твојих речи и мере пријатељства. Шта је јаче?

Re: Da li nešto treba prećutati?

razmisljanka | 11/09/2011, 19:41

razmisljanka

*krilaandjela
Koja je mera prijateljstva? Prijateljstvo bi trebalo da bude jače, a koliko je jako vidimo kroz iskušenja.

Re: Da li nešto treba prećutati?

biljanak | 12/09/2011, 08:03

Izgleda da je na ispitu prijateljstva jedna položila, a druga pala. Ako vas prijatelji lažu, šta očekivati od drugih?

Re: Da li nešto treba prećutati?

razmisljanka | 12/09/2011, 11:00

*biljanak
Na rečima su svi jaki. Dođu situacije kad se treba na delu pokazati. Ovo je zaista osetljivo. Vidiš koliko različitih mišljenja. Dilema je da li je prećutkivanje isto što i izgovorena laž.

Re: Da li nešto treba prećutati?

beliocnjak | 13/09/2011, 00:05

beliocnjak

Ono što smatram da treba da kažem to i kažem, prećutati nešto a da pri tome nisi pitan, nije laž već očuvanje sopstvenog inetgriteta.

Niti će nekom mnogo koristi moje priznanje( naprotiv, stvoriće kontra-efekat), niti ću sa ja osećati 'oslobođenim tim priznanjem...

Koliko treba biti iskren, toliko treba voditi računa o prezentaciji svojih prećutkivanja.

I naravno, sve je to fleksibilno koliko sam sa tom osobom blizak...

Re: Da li nešto treba prećutati?

razmisljanka | 13/09/2011, 15:08

razmisljanka

*beliocnjak
Mudro zboriš, vučko. :-)*

VII2 i VIII2

VII2 i VIII2 | 16/09/2011, 12:49

Nekada ne treba precutati,a ni reci,nego naci kompromisno resenje.
Npr. u ljubavi treba reci uglavnom istinu,a u prijateljstvu treba biti 300% iskren.
Sa roditeljima uvek treba da imamo male slatke lazi:)
Sa nastavnicima 80% treba da bude laz/istina.
Sve u svemu,zavisi od situacije i ljudi.

Pozdrav

Re: Da li nešto treba prećutati?

razmisljanka | 16/09/2011, 13:14

razmisljanka

*VII2 i VIII2
Znači, sve je relativno. Dobar zaključak - zavisi od situacije i ljudi. Nije dobro baš sve uvek reći. Pozdrav!

Bez dileme

Sale | 23/08/2016, 12:03

Lično mislim da je reći istinu i biti iskren uvek dobro. Za mene tu nema dileme. Nemojmo istinu razapinjati na krst zato što neki ne žele da je čuju. To nije problem istine, već onih koji bi radije da drže glavu u pesku, jer ne mogu prihvatiti istinu.

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb