NEŠTO RAZMIŠLJAM ...

Ovakve životne priče pomažu da shvatimo kako su naši problemi često maleni...ma kako nam se velikima činili.

Sve u svemu, u kom delu tvoje price pronaci srecu u nesrecnom trenutku? Jer, bar tako kazu, sreca u nesreci. No, gde bi ovde to bilo :((((

strasno...:((

Uff...:((
Svakog dana zahvalim Bogu što sam živa i zdrava.
Jedan dečko od 15god iz moje okoline ima kancer u ABmenu. Šta da kažem,tuga,ali izlečiće se,prikupljali smo novac za njega,jer njegovi nemaju da plate lečenje.
I kao što kažu,nikad ne znaš šta nosi sutra...Naterala si mi suze na oči sad bree ! :(

Sanjarenja, upravo tako. Kad pomislim samo zbog kakvih gluposti se nerviram!

Merkur, ja se s njim čujem često. Nećeš verovati, on kaže da će sve biti dobro, ima i gorih situacija.

Marco, kao što rekosmo - svako dobije opomenu. :-)

3msc, nikad ne znaš šta nosi sutra, zato uživaj u svakom danu. :-)

...nisu ,sigurno.Prokleti smo uglavnom, govorim u svoje ime ,najvise.
Cak i ako nam se desi opomena, brzo zaboravimo i cesto teramo po starom.Svako nek' se od sebe sacuva, ako moze...sve drugo je zivot.
Pozz

Annasa2n, teško nam drugi mogu napraviti probleme koliko sebi samima. Kad bi neko uvek bio tu da nas podseća. :-)

Eh, baš ih krenulo. Kako kažu, ko zna 3ašto je to dobro (ako možemo verovati u to).

Biljanak, to još uvek traje. Tek ćemo videti da li je neko dobro izašlo iz toga. Ja se nadam. :-)

Tuzna prica iz svakodnevnog zivota... Ali samo u tim situacijama shvatimo koliko se brinemo i nerviramo oko raznih gluposti, koliko sebe dajemo tamo gde nema potrebe, i koliko je zivot kratak da bi pustili da prodje... Ali, bolje zastati u sekundi, nego da u sekundi nestane sve...

bolest je ipak nesto najgore sto coveku moze da se desi,ali uvek se treba boriti.Sto on tebi kaze,moglo je i gore.

Zdrav čovek ima milion želja, a bolestan samo jednu - da ozdravi...
Mnogo mi komplikujemo život i put do sreće, a kad nas zadesi nešto ovako shvatimo koliko je malo potrebno da budemo srećni.
I da, ko zna zašto je to dobro...
Kad je pao niz stepenice mogao je glavu izgubiti, kad je njegova majka pala moglo je još gore biti... Nije neka uteha, ali ko zna zašto je dobro što se sve baš tako desilo. Biće bolje, svakako, kad prođe vreme i oporave se... Ma sve ima svoje zašto... Nekako svaki dan to ponavljam sebi.

Kad smo nezadovoljni i mislimo najnesrećniji na svetu, dovoljno je proći bolnicom, zaviriti na dečije, neurohirurgiju, onkološko... na bilo koje odelenje...

Ancisal, svi to znamo, umemo da posavetujemo druge, a sami se često zaboravljamo. Treba zastati.

Goldeneye, svakako se treba boriti, bez obzira u kakvoj se situaciji nađemo. Sve uvek prođe.

Cicilly, i ja to sebi ponavljam. Bez obzira šta se desi, ja pomislim da je to put ka nečem dobrom. Možda je to tešenje, ali to mi uliva nadu.

Anam, u pravu si, još samo kad bismo uspeli to i da primenimo. :-)

Eto,kako se vratimo brzo u realnost i kazem sebi:"pa tebi nista ne fali",samo zvizdi i idi dalje!
A ovakvu pricu,nebih kometarisala,jer previse me bole takve sudbine:(

Lora1, nema tu šta ni da se komentariše. Samo podsećanje da nam ipak ništa ne fali, iako želimo hiljadu stvari...

koliko god bilo teško - može biti i teže. tu činjenicu često zaboravljamo.
Nadam se da će i tvoj drug i njegova majka uspeti da se izbore sa trenutnim nedaćama
Prijatno!

Domaćice, i on to kaže. Čak mu bude smešna apsurdnost situacije. Drago mi je da pozitivno razmišlja. :-)

Mi smo po prirodi takvi da uvijek gledamo u one koji imaju više ili nam se čine sretniji od nas.Kad bi svako od nas pomislio samo na jednu osobu iz naše ulice koja je sama, stara, bespomoćna, siromašna... shvatili bi koliko smo zapravo srećni.A lijepo je i dobro kad čovjek i u ovakvim situacijama na sve glada optimistično.

Dalia, ja i deci stalno ponavljam da treba biti zadovoljan onim što imaš, a ne nezadovoljan zbog onog što nemaš, jer će onda ceo život biti nezadovoljne.

To je velika mudrost koju mnogi nikad ne shvate. Budi srećan zbog onog što imaš, jer mnogo toga nikad nećeš imati, ali možeš nemati ni to što imaš.

Sanjarenja, to je tako jednostavno, ali mnogi ne shvataju. Ne postoji niko na svetu ko ima baš sve što poželi. A i kakav je to život bez želja?!Gubi se smisao.

Svakom je njegov problem najveci i najtezi,ali ljudi se cesto opterecuju glupostima i od misa prave slona.
Prije otprilike dva mjeseca muz i ja smo dozivjeli laksu saobracajnu nesrecu,srecom nama se nista nije desilo ali je auto ostalo slupano.Ja sam se bila toliko nasikirala,cijelo to vece kukala-u tom momentu od soka nisam ni bila svjesna koliko smo srece imali.Sutradan moja djevojcica se odjednom razbolila i zavrsila je u bolnici sa nimalo naivnom dijagnozom.Tek kada mu se tako nesto desi covjek shvati sta je ustvari najvaznije-sa djecom i njihovim zdravljem se nista ne moze uporediti.Tog dana lezeci u bolnickoj sobi sa svojom princezom nisam se ni sjetila razbijenog auta.

Grlice, to je upravo suština ove priče. I treba češće da je ponavljamo, jer svi zaboravljamo suštinu kad se uljuljkamo u svakodnevnicu.

Daleko smo mi od te svesti šta su nama prioriteti u životu. Trka i zbrka svuda oko nas. Zaboravljamo na neke bitne, male stvari, zaboravljamo na sebe same. Ponekad pružimo ruku pomoći, često ne znamo kako ni sami sebi da pomognemo. Naša muka - najveća je, pa nismo u stanju da vidimo tudji jad i bedu.

Kad mi je najteže, tešim se rečenicom: Ma neka je samo živa glava na ramenima. Ali, to nije dovoljno. Nije.

Roksana, uvek smo mudri druge da posavetujemo, a sebe zaboravljamo i pridajemo neprimeren značaj manje bitnim stvarima. U suštini je sve jednostavno, a u praksi samo sve iskomplikujemo.