NEŠTO RAZMIŠLJAM ...

Obožavam Direrove crteže. On je zaista poseban u mnogo čemu.
Ali... sad ova tvoja priča... kao da sam je prvi put čula... baš sam se stužila...

neki postupci ljudi trebalo bi da budu uzor budućima!
šteta što nisu!

A kad pročitam ruke moram uvek ovu pesmu da odslušam. nadam se da se ne ljutiš da je podelim sa tobom:)))))

Persefona, naravno! Tvoj muzički ukus mi savršeno odgovara. Ovo je podsetnik da iza svakog velikog uspeha ima neko ko se žrtvovao i ko se ne vidi. :-)))

glavu lupam i opet ne mogu da se setim u kojoj sam knjizi vec video ovu pricu!
isto me ovako dirnula...

Pozdrav!

Za sliku sam znala, ali za priču koja stoji iza nje nisam. Veoma dirljiva.

Stepski, ja sam je našla pre par dana u jednoj knjizi o Direru na engleskom, pa sam je sama prevodila. Toliko sam bila pod utiskom, da sam morala da je objavim. Ustvari, još sam pod utiskom. :-)

Biljana, i ja sam saznala priču nedavno. Predivna je. :-))

Hvala za divan post.

Dalia, hvala i tebi. Drago mi je da ti se dopala priča. :-))

Čitala sam nekada ovu priču, hvala što si me podsetila.
Zaista, ne treba zaboraviti da na ovom svetu, ni u dobru, ni u zlu nismo sami.

Nena58, naročito ne treba zaboraviti one koji su nam pomogli i koji su se žrtvovali za nas. Pozdrav!

najteže je nacrtati ruke i noge-stopala

pokazaću ti jednom kako sam ja nacrtao ruke

Ništa ne možemo sami. Iza svakog našeg uspeha neko stoji. Hvala ti za divnu priču.

Mediterraneo, nisam ni pokušavala. Samo neke kroki crteže u gimnaziji.

Sanjarenja, ne možemo sami i ne smemo nikada zaboraviti te ljude. Ovo je tako dirljiv primer.

Mediterraneo, umeš da crtaš?

na samom početku mog blogovanja objavila sam post sa naslovom ruke. nije imao ovakvo naravoučenije, ali pisan je dok sam gledala reprodukcije Direrovih dela...
a ovo je slika na koju pomislim uvek kad se ruke spomenu
lepo je što si nas podsetila na vrednost žrtvovanja
Prijatno!

pogledaj, stavio sam crtež na post

Koliko je samo dirljiva prica. I dirljiva, i puna ljubavi. I ono što je najbitnije, nema prebacivanja, samo ljubav...
Divno, divno...

Domaćice, njegova dela su zaista inspirativna. Slika mi je poznata odavno, ali sam priču peočitala pre tri dana. Hvala ti!

Muckos, retko čujem takve primere bezrezervne ljubavi. Jeste divno! :-))

Hvala ti na prosvetljenju!

Marco, you're welcome! :-)

Divna prica...slika je fantasticna...zanimljivo je da ja kod ljudi prvo primetim ruke...one mnogo govore o ljudima...

Luna71, to nije ništa čudno, i ja prvo gledam ruke. :-)

Zaista, tuzno je slusati one koji govore da su sami zaslizni, sebi dovoljni, kovaci sopstevene sudbine...vajari uspeha i cak cesto drski da i tudje uspehe sebi pripisuju.
Odmah znam da nesto nije u redu...cim cujem ton nezahvalnosti.
Zahvalni i ponizni su oni koji su svesni svojih, tudjih i zajednickih mogucnosti.
Boze...sinoc mi je malo falilo da uletim u raspravu sa jednim takvim covekom.
Uzdrzah se i spasih.
Dijalog se pretvorio u njegov monolog, a moja samodisciplina predje u neku blagu ,tihu radost ...ipak je bio nedostojan protivnik.
Ovaj tvoj post...dodje mi ko tresnjica na tortici.
Hvala, uzivala sam.

Splet okolnosti ili sudbina, ali svakako smo dobili genijalnog umetnika. Prica je dirljiva, nisam je znala do sada.

podsetila si me na još jednog nemca koji je malo pre prvog svetskog rata, u doba velike inflacije i krize u nemačkoj izjavio da je otporan na metke i stao pred streljački vod da to i dokaže ljudima.
pre nego što je streljački vod opalio plotun on je kao poslednju želju rekao da sav prilog od prodaje karata ide njegovoj porodici koja gladuje, jer on ipak nije otporan na metke.
pustili su ga kući.

Annasa2n, ni ja ne volim da ulazim u raspravu sa svakim, smatram to gubljenjem vremena. Tužno je što takvih ljudi ima mnogo. Drago mi je što si uživala. :-)))

Merkur, šta god da je, okolnosti ili sudbina, zaista je genijalan. :-)

Suky, volim da čujem takve priče i trebalo bi ih više promovisati, jer se u trci za pogrešnim vrednostima gubi čovečnost. :-)

pozdravi i ti marijačija , sposoban je on , kad je tebe našao.mada sam ja predlagao da mu nađeš devojku ali ti ništa ne reaguješ.

Ovo valjda zadire u sfere bozanskog. U meni, ipak, sve vice NE.

Phedredelaunay, zaista zvuči nestvarno... :-))

Na maturalnom putovanju bila sam u Beču. Sticajem okolnosti, prvi put sam posetila muzej sa "pravim" slikarima. Ušla sam u sobu sa slikama A Direra. Učili smo o njemu, prevodili neki grozno težak tekst, ali prvi put sam videla slike čuvenog autora.
Gledala sam slike, nema, zadivljena, sve je oko mene nestalo.
Do tada slike su za mene bile samo nešto na zidu... Direr mi je poklonio svu ljubav koju osećam, ceo život, za slikarstvo.

Anam, ja sam se prvi put srela sa njegovim delima pre par godina u Albertini i ostala bez daha. Niko ne može ostati ravnodušan.

I ja sam uživala u Albertini. Jesu mi noge otpale od obilaska, ali je vredelo!

Prelepa priča, vreme je barem malo ispravilo nepravdu prrma bratu koji se žrtvovao. I dalje su neraskidivo povezani. Je l prevodiš na engleski?

Dirljiva priča

Sanjarenja, žao mi je kad čujem da je neko bio u Beču, a nije bio u Albertini. Vredi! :-))

Biljanak, ova slika je za njihovu večnu povezanost. Prevodim radije sa engleskog, a po potrebi i na engleski. Zavisi šta. :-))

Lonacipoklopac, jeste, priča prati ovu sliku već pola milenijuma. Divno! :-))

...nisam napravila takvu grešku :))

Sanjarenja, drago mi je zbog toga. Ja kad sam bila prvi put, nisam stigla do Albertune, pa sam morala da ispravim grešku ponovnim odlaskom.

Nisma znao ovu priču. Hvala Vam.

Izvinjavam se na greškama, nisam znao ovu priču.

Jako lijepo. Nijesam te primijetio ranije.

dr agan, dobrodošao na moj blog. Ova priča nije opšte poznata, slučajno sam je našla. Hvala!

Žarko, nikad nije kasno, kad su lepe priče u pitanju. Ima ih puno i kod drugih blogera.

dr agan, u brzini se potkradaju greške. Eto, ja sam u jednom od komentara napisala Albertuna umesto Albertina.

Imala sam sreću i zadovoljstvo da odmah nađem Albertinu i uživam tamo.

Same su me stope tamo dovele :))
......oooO.................
.....(....)................
......)../....Oooo.........
.....(_/.....(....)........
...............)../........
..............(_/..........
...........................
......oooO.................
.....(....)................
......)../....Oooo.........
.....(_/.....(....)........
...............)../........
..............(_/..........
...........................

Sanjarenja, dobro da nisi tražila Albertunu. Omakla mi se greška.

Pa ja uvek pažljivo čitam vodiče. Uh, pazi, stvarno :))

Sanjarenja, stope su te odvele do Ruku. Kakva simbolika. :-))

Sanjarenja, bolje čitaj vodiče, nego da te ja savetuje. ko zna gde bi stigla! :-))

Baš lepa simbolika. A sad možeš videti do čega je nas doveo put danas!