NEŠTO RAZMIŠLJAM ...

"... Osećam da do sad sve je bilo šala
moga srca vrela,
da još nikom nisam svoju ljubav dala
koliko bih mogla i koliko htela.

Da ima u meni cela nežna plima
reči nerečeni',
da bih srce mogla poklanjati svima
i da ipak mnogo ostane ga meni."

Desanka Maksimović

Odlazim, ostavljam te

razmisljanka | 21 Decembar, 2011 18:18

Ljubavni rastanci su uvek bolni. Svako ima svoju priču, svoju istinu i svako misli da je u pravu. Raznorodni razlozi mogu biti uzrok, ali jedini pravi i bespovratni je - prestanak ljubavi. Kad je ljubav obostrana, svi problemi su rešivi. Kad je nema, sve može postati problem.

Svi se slažu da se osećanjima ne može upravljati i da ljubav ne zavisi od naše volje. Ne možemo odlučiti, ni naterati sebe, niti da nekoga volimo, niti da ne volimo.

Teško je otići. Teško je nekoga ostaviti. Teško je izgovoriti "Ne volim te više".

Šta da radi osoba koja prestane da voli?

Mnogi nemaju hrabrosti da povrede nekoga koga su voleli i ko ih još uvek voli, nekoga ko ih je obasjao svojom ljubavlju i sebe dao, s kim su proveli deo života, stekli nezaboravne uspomene, zajedničke prijatelje, možda planirali budućnost. Tada počne izbegavanje, zapostavljanje, laži... Tako su nastale rečenice tipa "Ti si divna osoba, ali...", "Ja te volim, ali...", "Ja te ne zaslužujem...", "Ti zaslužuješ mnogo bolje..." i slično. Oni koji nemaju hrabrosti da otvoreno kažu istinu, priželjkuju da druga strana prekine vezu, jer im je tako mirnija savest.

Postoje i oni koji su pošteni i hrabri da otvoreno razgovaraju i kažu istinu. Iako nisu krivi, iako je to stvar osećanja, a ne njihove odluke, ne mogu izbeći osećaj griže savesti. Neprijatno je i bolno  i kad se saopšti na najnežniji način.

Gotovo da je pravilo da svi osuđuju osobu koja želi da prekine vezu. Svima je žao onoga što je ostavljen i pati. Do juče obožavano, savršeno biće, postaje bezdušni gad, jer raskida vezu i ostavlja nekoga da pati. Onome, ili onoj, ko ostavlja pripisuju se najružnije osobine, dobija pogrdne epitete, kletve... Tu je nastala rečenica "Videće on šta je izgubio...", "Videće ona šta je imala...". Ljudi kad pate postanu iracionalni. Zaborave tada da, kao što ne mogu da prestanu da vole, ni druga strana ne može da natera sebe da voli.

Još gore bude ako onaj ko je raskinuo započne novu vezu. Sav gnev se usmerava na tu nedužnu treću osobu i krivica se svaljuje na nju. Pa ne može nam niko oteti voljenu osobu, ako ona sama ne želi da ode.

Istina je da ne postoji uteha za onoga ko je ostavljen, a još uvek voli. Ipak, vreme izleči rane, naiđu neke druge oči, rađaju se nove ljubavi i često bude bolje nego što je bilo u prethodnoj vezi. Raskid se kasnije pokaže kao prava stvar za oboje.

Zato ne treba one koji raskidaju osuđivati i smatrati lošim ljudima. Razumljiva je žal zbog rastanka, ali treba sačuvati toliko razuma i dostojanstva da onome s kim smo proveli lepe trenutke poželimo sve najbolje u životu. Ako ni zbog čega drugog, onda što je bio pošten prema nama. Ne treba pričati i želeti loše, jer tako govorimo loše o sebi. Ako je ta osoba toliko loša, zašto smo joj poklonili deo života i celo srce? Ako je toliko loša, zašto bismo joj se vratili istog trena? 

Ne postaje neko loš čovek zato što nije više sa nama.

Ljubav je stvar osećanja, a ne volje. Ne mogu voleti zato što hoću, a još manje zato što moram, stoga je obavezna ljubav glupost.

Kant

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb