NEŠTO RAZMIŠLJAM ...

Jedan čovek je celog života naporno radio i štedeo sve što je zaradio. Bio je prava škrtica. Voleo je novac više od svega i, neposredno pre nego što je umro, rekao je svojoj ženi:

"Sad slušaj! Kad umrem, želim da uzmeš sav moj novac i smestiš ga u kovčeg sa mnom. Želim da ponesem svoj novac sa sobom u zagrobni život."

Tako je dobio od žene obećanje od srca da će, kad umre, smestiti sav novac u kovčeg s njim.

Jednog dana, on je umro. Smešten je u kovčeg, a žena je sedela u crnini, pored svoje bliske prijateljice. Kada je završena ceremonija, neposredno pre zatvaranja kovčega, rekla je: "Sačekajte samo trenutak."

Imala je jednu kutiju za cipele sa sobom, prišla je i smestila je u kovčeg, koji je potom zatvoren. Prijateljica je rekla:

"Nadam se da nisi bila toliko luda da staviš sav novac u kovčeg."

"Da", rekla je žena, "Obećala sam. Ja sam dobra hrišćanka, ne mogu da lažem. Obećala sam mu da ću staviti taj novac s njim."

"Hoćeš da mi kažeš da si svaku paru od njegovog novca stavila u kovčeg?"

"Naravno da jesam. Sve sam skupila, stavila na svoj račun i napisala mu ček."

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Grad večne ljubavi
• Pogled s prozora
• Prozor
• Za anaM - da mrda
• Definicije
• Voleo bih - oslikano
• Par saveta za 2012.
• Kajanje
• Drago kamenje - ametist
• Jutarnja kafa

• Opušteno [7]
• Pesme [5]
• Drago kamenje [7]
• Putovanja [5]
• Lepo [16]
• Humor [17]
• Generalna [7]
• Razmišljanja [17]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom