NEŠTO RAZMIŠLJAM ...

"... Osećam da do sad sve je bilo šala
moga srca vrela,
da još nikom nisam svoju ljubav dala
koliko bih mogla i koliko htela.

Da ima u meni cela nežna plima
reči nerečeni',
da bih srce mogla poklanjati svima
i da ipak mnogo ostane ga meni."

Desanka Maksimović

Ljubavna prošlost

razmisljanka | 06 Decembar, 2011 15:13

Sve što živi neki ožiljak ima,

još iz detinjstva, poseban, ran...

Svoju prošlost, kao prtljag, vučemo sa sobom celog života. Vremenom on postaje veći, sve teže ga nosimo i sporije idemo ka novim ljubavima.

Čega sve nema u tom koferu! Uspomene - lepe, ružne, bolne; rane - zarasle, nezarasle; ožiljci - sveži, izbledeli; zajedničke pesme, letovanja, njegov ili njen parfem, klupica u parku, šetnje pored reke, godišnja doba, putovanja, fotografije, pokloni, nežne reči, tepanja, kafane, omiljena hrana, cvetovi, prvi poljubac... Tu su naše pobede i porazi, pamet i glupost, razboritost i greške, superiornost i inferiornost, ponos i poniženje... Tu su oni koje smo ostavili i oni koji su ostavili nas.

Ljubavnu prošlost ima svako. I mi i naša voljena osoba. Da bismo nastavili dalje, moramo prvo raščistiti sa sopstvenom prošlošću, kofer zaključati i graditi sadašnjost i budućnost. Ali, šta je sa prihvatanjem prošlosti partnera? Često se javlja racionalna ili iracionalna ljubomora, mazohističko ispitivanje detalja prethodnih veza, poređenje, zabrana pominjanja bivših... Neki, u strahu od neprijatnosti, prećute i neke veze nikad ne pomenu, dok drugi i ne žele da slušaju o tome, jer im je tako lakše. To jeste osetljivo pitanje u odnosu dvoje ljudi, ali kad postoji ljubav, poverenje, razumevanje i otvorenost, lako se prevazilazi.

Prošlost se ne može zaboraviti, ali je treba postaviti na pravo mesto. Iz nje treba izvući pouke, da ne bismo ponavljali greške, a nikako prinositi žrtve oltaru neuspelih ljubavi. Prošlost se ne može ni izbrisati, ni menjati. Kad je već tako, treba biti iskren prema sebi, stvari nazvati pravim imenom, ne treba se kajati ni za šta, već staviti tačku i krenuti dalje. Nerazrešeni problemi iz prošlosti se uvek vraćaju i ugrožavaju vezu, brak, sadašnjost i budućnost. Nezarasle rane prokrvare zbog sitnice. Dokle god se neko nada da će staru ljubav oživeti, ne treba da započinje novu vezu ili brak.

Prošlost ostavlja uspomene. Kad je postavimo na pravo mesto, sećanje na dane koji nekad behu može da izazove samo nostalgični osmeh. Treba živeti SA uspomenama, a ne U njima.

        

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb