NEŠTO RAZMIŠLJAM ...

Mika Antić je rođen 1932.godine u Mokrinu. Za sebe je govorio:

"Bio sam normalno dete, boksovao sam, za mene je poezija bila koještarija. Dugo sam mislio da to pišu samo oni koji su ćaknuti, udareni."

Umro je 1986.godine u Novom Sadu.

Uoči smrti, diktirao je sledeće reči:

"U celom svetu kad pišu bajke - bio jednom, bilo jednom, uveravaju te da je to istina.

Jedino u Zakavkazju počinju bajku:

Bilo jednom, a možda i nije bilo.

Ti veruj ako hoćeš, a možda i ne moraš.

Kad je reč o meni - stvar treba završiti zakavkaski:

"Bio jednom, a možda i nije bio..."

Uoči smrti, Dudi iz komšiluka ostavlja pismo:

"Dudo,

kad me iznose, neka pročitaju "Besmrtnu pesmu". A kad me pokopaju, neka Janika Balaž ili Tugomir odsvira "Piro manđa korkoro". Niko ne sme da mi drži govor."

U "Politici" od 28.juna pesnik Branislav Petrović štampa svoju pesmu:

MIROSLAVU MIKI ANTIĆU U SPOMEN

     "Dogodio se jednom na zemlji Miroslav Mika Antić.

       Na svetoj vojvođanskoj zemlji pesnik sveta.

       Gospon Mika Garavih sokaka, Mika Bači iz široke Bačke, paor i čoban iz ravnog Banata, filozof i bećar iz kićenog Srema, ciganski knez, ružokradica, poslednji vojvoda Vojvodine.

       Nikad ga ne videh bez konja i sokola: konj da ga pronosi po banatskim pustama, sokol da mu zvezdu padalicu, iznad Mokrina, lovi i ulovi.

       Pa kad ono zabasamo u vetrenjače, u napuštene mlinove, u razbojnička svratišta, pa kad svi poviču DI SI BRE MIKO, a onda Mika Antić postaje harmonika,

       postaje ćemane, postaje bas,

       postaje truba, postaje tambura,

       postaje vino, postaje cveće na stolu,

       a onda Mika bude kralj,

       bude Li Tan Po, bude Katul,

       bude Vijon, bude Ljermontov,

       na momente grk k'o Jakšić, a opet

       da ga na ranu priviješ, k'o Desanku.

       Dogodio se jednom na zemlji Mika Antić, živo čudo u čuđenju neprestanom.

       Na svetoj vojvođanskoj zemlji.

       Dobar vetar, kapetane, kapetane, gospon Miko, bre.

       Dobre i rodne nebeske njive, ej bre Miko, Miko Bači.

       Do viđenja, Miko, kišo zlatonosna, oj bre Miko, čovečino. Pa pppputuj bbbbrat Miko, vvvvojvodo Vojvodine."

A Besmrtna pesma počinje ovako:

Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
onda će u tebi
odjednom nešto posiveti.
Na trepavici magla.
Na usni pepeljast trag.

U spomen besmrtnom pesniku.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Grad večne ljubavi
• Pogled s prozora
• Prozor
• Za anaM - da mrda
• Definicije
• Voleo bih - oslikano
• Par saveta za 2012.
• Kajanje
• Drago kamenje - ametist
• Jutarnja kafa

• Razmišljanja [17]
• Drago kamenje [7]
• Putovanja [5]
• Pesme [5]
• Generalna [7]
• Lepo [16]
• Humor [17]
• Opušteno [7]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom