"... Osećam da do sad sve je bilo šala
moga srca vrela,
da još nikom nisam svoju ljubav dala
koliko bih mogla i koliko htela.
Da ima u meni cela nežna plima
reči nerečeni',
da bih srce mogla poklanjati svima
i da ipak mnogo ostane ga meni."
Desanka Maksimović
Ljudi senke
razmisljanka | 09 Avgust, 2011 12:07
LJUDI SENKE
Ima na svetu mirnih, dobrih ljudi
što kroz život nečujno i tiho gaze
kao da nogom stupaju po pamuku,
a naše oči nikad ne opaze
ni njih ni njinu tihu radost ili muku.
Ima ćutljivih patnika na svetu
što se samo umorno i gorko nasmeše
na ljude kad se o njih teško ogreše
i suminu ih nevini, nalik cvetu.
I ima ljudi usamljenih i bolnih,
sa obrazima upalim i žutim
što ne čuje im se ni smeha ni plača,
što žive kao samotna i divlja drača,
Ali s bodljama unutra okrenutim,
da nijedna nikoga ne ogrebe
i da nijednom nikoga ne ubodu
do samo svoje rođeno srce, i sebe.
Njih ne vidi naše oko kad ih sreta,
kad tiho prođu u mimogredu mirnu,
jer nikog oni ni laktom ne dodirnu
u večnoj gužvi i vrevi ovog sveta.
I žive oni tako, nečujni i neveseli,
i mile kao senke, kao vreme i sati,
i tek kad umru, slomljeni i uveli,
objave crni posmrtni plakati
da su i oni sa nama živeli.
Ovu pesmu sam davno, davno, učila u osnovnoj školi i zapisala u jednoj, sada staroj i požuteloj svesci. Njeni stihovi mi ceo život odzvanjaju u glavi, prate me i ne dozvoljavaju da ne vidim LJUDE oko sebe.
Pesme |
Permalink |
Komentari (11) |
Trekbekovi (0)
Meni
Pretraži
Kalendar
| « | Avgust 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||