NEŠTO RAZMIŠLJAM ...

"... Osećam da do sad sve je bilo šala
moga srca vrela,
da još nikom nisam svoju ljubav dala
koliko bih mogla i koliko htela.

Da ima u meni cela nežna plima
reči nerečeni',
da bih srce mogla poklanjati svima
i da ipak mnogo ostane ga meni."

Desanka Maksimović

Kada plačem bez razloga

razmisljanka | 28 Jul, 2011 09:03

Ovo je jedna od stvari koju kad čujem plačem bez razloga.

Po prirodi nisam plačljiva osoba, retki su oni koji su me videli uplakanu. Sa razlogom plačem samo kad sam nemoćna i kad sam besna.

Muzika najčešće pokreće emocije kada budi uspomene. Svi parovi imaju "svoju pesmu", koja ostaje za ceo život uklesana u sećanje i ne dozvoljava da zaboravimo osobu s kojom smo bili u nekom periodu svog života nikada. Čak i kada smo mi ti koji odlazimo, uspomene zalutaju u hodnicima sećanja. Ako i krenu suze, one su sa razlogom.

Međutim, postoje situacije kada suze teku same. Ne mogu da ih kontrolišem, zaustavim, a najčešće to i ne želim. Setim se reči svog profesora filozofije iz Zemunske gimnazije, da su suze najlepši izraz ljudske duše i da ih ne treba potiskivati, niti ih se treba stideti.

Ova pesma je jedna od tih. Ne mogu da se kontrolišem, a ne razumem ni reč, čak ne znam ni o čemu se radi u pesmi. Ali, kad čujem melodiju i njegov glas, prvo osetim kako mi se razliva toplina, srce zatreperi, koža naježi i suze krenu... A nemam ni jednu uspomenu vezanu za nju.

Nije ova pesma jedina.

Istu reakciju imam kad čujem Albinonijev Adagio, Za Elizu, Solvejginu pesmu... Zatim, Sorry seems to be the hardest word, You're my everything, Time to say Good bue, Hello, temu iz filma Visoke potpetice...

Plačem uvek na kraju filma "The way we were". To je moj kultni film, koji sam gledala ne zna se koliko puta. I svaki puta plačem.

Nekontrolisano sam plakala kad sam gledala film "Šampion". Gledala sam ga dva puta i kad sam videla da i drugi put isto reagujem, ne mogu ponovo da ga gledam.

Suze mi krenu kad čitam stihove Desanke Maksimović i Mike Antića, kad vidim "Balerinu" Dega, kad odem na koncert Zdravka Čolića, kad čujem "Čororo" (jer je Mika Antić tražio da ga sahrane uz tu pesmu), kad čujem "Sve behara i sve cveta"...

Ima toga još, ne mogu svega da se setim. I nema pravila. Kada nešto dotakne moju dušu, dobije neprocenjivu vrednost i uzdigne me visoko, visoko, oplemeni i učini moj mali svet lepim i nedodirljivim za sve negativne uticaje sa strane.

 

Prvi utisci

razmisljanka | 26 Jul, 2011 23:39

Sanjalice, pricalice, domacice, stepski vuce, gastrocity i ostali blogeri,

Za ovo kratko vreme uspela sam da pročitam mali deo vaših tekstova i, moram priznati, zatečena sam. Toliko topline, lepote, pameti, ljubavi, plemenitosti, nisam odavno videla na jednom mestu. Odavno nisam osetila ono neobjašnjivo uzbuđenje, koje izaziva blago ježenje i ubrzane otkucaje srca. Ulivate veru i nadu. Narednih dana ću nastaviti da čitam vaše blogove. (Dalje)

Srećan početak

razmisljanka | 25 Jul, 2011 14:00

Oduševljena sam mogućnošću da razmišljam na ovakav način. Da iznesem svoje misli, zaključke, stavove, principe, iskustva, doživljaje, probleme, nedoumice... Da to ostane negde zabeleženo i vidljivo drugima. Da možemo zajedno da pametujemo. (Dalje)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb