NEŠTO RAZMIŠLJAM ...

Verovanje u uticaj dragog i poludragog kamenja i plemenitih metala na ljudsku sudbinu vuče korene iz davnih vremena. Čovek je oduvek izrađivao amajlije i talismane, kojima je pokušavao da privuče pozitivne uticaje i otera negativne.

U astrologiji se svakoj planeti i sazvežđu pripisuje određeni dragi kamen ili plemeniti metal, koji odražava određene osobine u skladu sa pojedinim horoskopskim znakom. Pravilno izabrano drago kamenje može ne samo doneti sreću onome ko ga nosi, već i zaštiti od negativnih uticaja.

PLAVI SAFIR je kamen harmonije, odanosti i ljubavi. Stari narodi su verovali da je čitavo nebo jedan džinovski plavi safir u koji je ugnježdena Zemlja. Veruje se da štiti od zavisti i drugih mračnih sila, a neki stari pisci tvrdili su da su Deset zapovesti bile ispisane na safiru.

Safir je u doba Rimskog carstva postao simbol svetog Pavla, a tokom srednjeg veka počeli su da ga u prstenju nose katolički nadbiskupi i pape. Verenički prsten Ledi Dajane bio je sa plavim safirom.

Plavi safir je po sastavu korund, mineral izuzetne tvrdoće, od koga je tvrđi samo dijamant. Sama reč safir se odnosi na sve primerke korunda, osim crvenih, koji se zovu rubini. Safir je u osnovi bezbojan, a zbog prisustva različitih primesa, može biti žut, u različitim nijansama plave, narandžast, ljubičast ili crn. Najpoznatiji je po plavoj boji.

Pošto safir prelama šest zraka svetlosti, a šest je broj Venere, ovaj dragi kamen je nekad bio ljubavna amajlija. Za njega se verovalo da menja boju ili odbija da sija kad ga nosi preljubnik. Veruje se da je toliko moćan, da štiti svog vlasnika čak i kad ga proda. Stari ljudi su verovali da je u ovom dragom kamenu sadržana mudrost. Takođe su verovali da kad nosilac safira naiđe na velike prepreke, moć kamena mu pomaže da nađe pravo rešenje, jer mu otvara um za intuiciju. Snaži životnu silu u svom nosiocu i pomaže ispunjenju svesnih snova.

Plavi safir je najbolji za osobe koje vode uravnotežen život, koje su odgovorne i energične, otvorene za nove ideje i uticaje. Pomaže u oslobađanju od nepoželjnih misli, donosi radost i mir. Plavi safir je duhovni kamen, zato što se povezuje sa ljubavlju i čistotom. Pomaže da ostanemo na duhovnom putu i koristi se da transformiše negativnu energiju. Olakšava izražavanje ličnih stavova i istine. Usmerava, smiruje um, neželjene misli i mentalnu napetost. Njegova visoka frekvencija uspostavlja ravnotzežu unutar tela između fizičkog, mentalnog i duhovnog nivoa. Smiruje živce, ublažava stres, čuva od nesanice i noćnih mora.

Plava boja safira asocira na postojanost i pouzdanost, pa je to jedan od razloga zašto žene često biraju safir za svoj verenički prsten. Safir simboliše odanost i vernost, a u isto vreme izražava ljubav i čežnju.

Plavi safir se vezuje za one rođene u septembru i za zodijački znak Vodolija.

Večeras ti poklanjam stihove premudre, prelepe, prepametne pesnikinje moje duše, koja me je svojom rečju učila i vodila kroz život i ljubav.

PO  RASTANKU

I

Reci mi sad, kad već prošlo sve je

časi bolni i dani dragi, lepi,

kad novi bol se starom  bolu smeje,

od reči tvojih kad duša ne strepi, -

          reci  da l' te je moja

          tuga bolela

          nekad kad sam te mnogo,

          mnogo volela?

Reci mi sad kad me ne voliš više,

kad ti se prošloj ruga nova sreća,

i kad se dana koji nekad  beše

duša ti samo kad me vidiš seća,

          reci da l' te je moja

          radost bolela

          jednom, kad nisam više

          tebe volela?

Desanka  Maksimović

Ovo je istinita priča.

KADA ŽIVITE S PLAVUŠOM, NIKADA NE OSTAVLJAJTE SVOJ LAPTOP U KUPATILU!

Mnogi provedu život čekajući. Čekajući nešto, znano il' neznano, što će ih učiniti srećnim i zadovoljnim, potvrđujući reči premudrog Andrića:  

"Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni, a jos čudnije kako nam često baš to malo nedostaje..."

Koliko puta čujem "Još samo da ovo, još samo da ono...". Sami sebe uveravamo da će nam život biti bolji kada završimo školu, kada se zaposlimo, kada se venčamo, dobijemo dete, pa još jedno dete.

Zatim smo isfrustrirani kada vidimo da su deca mala i zahtevna. Samo da prohoda, samo da nauči na nošu, samo da krene u vrtić, školu... Mislimo da ćemo biti zadovoljniji kada još malo odraste.

Posle smo isfrustrirani činjenicom da imamo tinejdžere sa kojima treba da živimo. Sigurno ćemo biti srećniji kada ih ta faza prođe.

Govorimo sebi da će nam život biti potpuniji kada naš supružnik postane bolje organizovan, kada kupimo novi auto, kada budemo u mogućnosti da odemo na lepo putovanje, kada opremimo stan, kada dobijemo na lotou...

Jedina istina je da nema boljeg trenutka za sreću od ovog sadašnjeg. Ako ne sada, kada? Život će uvek biti ispunjen izazovima. Bolje je to prihvatiti i odlučiti da i pored toga budemo srećni.

Duže vreme nam se može činiti da pravi život tek treba da počne. Ali, uvek se nađe neka prepreka na putu, iskušenje kroz koje treba proći, posao koji treba dovršiti, vreme koje treba posvetiti nečemu, računi koje treba platiti. Tek kada sve to rešimo, možemo započeti život.

Suština je da su baš te prepreke bile život.

Ne postoji nikakav put do sreće. Sreća jeste put. Zato treba uživati u svakom trenutku svog života. 

Prestani da čekaš dok ne završiš školu, dok ne izgubiš 10kg, dok ne dobiješ 10kg, dok se ne zaposliš, dok se ne udaš/oženiš, dok ne otplatiš kredit, dok ne kupiš novi auto, dok ne dobiješ decu, dok ne odeš u penziju, dok ti deca ne odu iz kuće, do proleća, do leta, do jeseni, do zime, do iduće godine, dok ne umreš... pre nego što odlučiš da budeš srećan.

Sreća je putovanje, a ne odredište. Nema boljeg vremena za sreću od sadašnjeg. Živi i uživaj u svakom trenutku.

Ne čekaj! Čekajući prođu godine i godine, a i kad dočekamo to nešto, ne osetimo očekivanu sreću, ili nam više i nije do toga, ili smislimo nešto novo što čekamo. A, boga mi, neki i ne dočekaju.

Blog-sladoledijade zaista postoje!

Čitala sam o tome, ali sam mislila da je virtuelno, kao naša čašćavanja za rođendane. Sumnja mi se javila kad me je Sanjarenja pozvala kod sebe na sladoled. Pošto obožavam sladoled, nije trebalo mnogo da me ubeđuje. Otrčah, da se ne predomisli. Vreme je proteklo u prijatnom razgovoru, kao da se dugo poznajemo. Reč po reč, doviđenja, prijatno, odoh ja, a ne dobih sladoled.

Pošto sam je u raznim komentarima smarala, prozivala i podsećala na taj sladoled, organizovala je sladoledijadu, ne bi li me skinula s vrata. S nestrpljenjem sam očekivala taj dan, kako zbog sladoleda, tako i zbog prilike da upoznam neke od dragih ljudi iz Blogograda.

Dogovor je bio: 10.11.2011. u 18:30, Gelateria na Terazijama. 

Dolazeći, primetila sam Sanjarenja u društvu momka kratke kose i širokog osmeha. Taman kad sam počela da razmišljam ko bi to mogao biti, prolete jedno belo perce sa nečijih KRILA...

Saznali smo radosnu vest da se u vreme promocije blogerske knjige očekuje dolazak na svet malog Anđelčića. Čovek vrcajuće ljubavi iznedriće još puno prelepih stihova kada mu srce osvoji jedan vragolan.

Razgovor prekide dolazak oblaka nasmejane energije u vidu prelepog devojčeta izražajnog pogleda, punih usana, filigranski izvajanog lica. Moram reći i veoma brbljivog. Ko li bi to mogao biti?!

Kao da sam videla CICI-macu!

Ubrzo posle toga, došla je mlada dama čijem su se dolasku svi obradovali. Gledam, ne mogu ni da naslutim ko je to. Tu mi je trebala pomoć prijatelja. Najveće iznenađenje večeri za mene. Jovanku Orleanku sam drugačije zamišljala. Da, zaista, veliki borci mogu da stanuju i u krhkom, nežnom telu, što ne umanjuje njihovu snagu. Sa očima i pogledom dubokim kao reka UNA, pleni svojom pojavom, kao da je jedna JEDINA.

Taman kad je prvi talas iznenađenja prošao, prostoriju obasja osmeh mlade žene, savršenih zuba i VESELOG pogleda. Nisam imala dilemu ko je to. Drugi ljudi se smeše, ona se smeje. Odaje utisak osobe koja osmehom plovi kroz život.

I, na kraju je stigla gospođa za koju sam odmah znala ko je. Njeno lice zrači toplinom kao njen blog. Na njemu se čita blagost, toplina, mudrost, dobrota, iskustvo, odlučnost. Ruke negovane, ali vešte da stvore sve što smisli um jedne DOMAĆICE i da preko tastature prenesu lepotu njene duše. Atipična pojava, s jednom rukom u šerpi, a drugom na tastaturi. Ona je od onih ljudi koje kad upoznate, imate želju da ćutite, slušate i zapisujete šta priča.

Što se Sanjarenja tiče, naš prvi susret je, u stilu "Kazablanke", naslutio početak jednog divnog prijateljstva, a ovaj drugi je to potvrdio. Analogno tome, meni pripada uloga policajca, a njoj Bogarta, pošto je definitivno šarmantnija od mene.

Susret je svakako bio zanimljiv, kako zbog zadovoljstva ponovnog viđenja onih koji se znaju od ranije, tako i zbog upoznavanja onih koji su se sinoć prvi put videli. Sanjarenja je imala zadovoljstvo da sve to posmatra svojim pronicljivim pogledom, pošto je svakoga od nas znala od ranije.

Atmosfera je bila vesela i razgovor je tekao spontano, kao da se svi znaju godinama. Najviše se pričalo o knjizi i promociji. Svi je sa nestrpljenjem očekuju.

Ovog puta moja očekivanja nisu izneverena:

Sladoleda je bilo za sve koji su poželeli, a za mene dupla porcija, kao nadoknada za prvi, zaboravljeni sladoled. Malo mi je krivo što sam ostala bez argumenata za prozivke i peckanje, ali, zadovoljstvo je veće. Onima koji su umesto sladoleda jeli Tiramisu, poklanjam provereni recept.

TIRAMISU

Sastojci:

• 4 jajeta
• 2 kašike nes kafe
• 8 kašika šećera
• 40 piškota
• 500g maskarpone sira
• mleko
• malo ruma
• malo kakao instanta (ili strugane čokolade)

Postupak:

• Umutiti 4 belanceta sa 4 kašike šećera
• U drugoj posudi umutiti 4 žumanceta sa 4 kašike šećera; dodati maskarpone i dobro umutiti
• obe mase ručno pomešati
• Nes kafu rastopiti u toplom mleku i dodati malo ruma
• Umakati piškote i ređati red piškota, red krema
• Poslednji sloj treba da bude krem
• Posuti kakao instantom ili struganom čokoladom
• Ostaviti u frižider da se krem stegne

Na javnom konkursu za bojenje broda Queen Mary posao dobije Mujo & Co iz Doboja. Nakon isteka roka za završetak posla, dolazi nadzorni organ da proveri kako je obojeno. Gleda komisija kvalitet boje, koliko ima slojeva i slično.

Sa obale sve izgleda u redu. Sednu u čamac da vide drugu stranu, kad - ona uopšte nije obojena.

- Je l' znate Vi, gospodine Mujo, da čitate ugovor? - upita nadzorni organ.

- Jes' vala, znam! - veselo će Mujo.

- Pa zašto ste onda obojili samo jednu stranu?

- A je l' umete Vi da čitate ugovor? Lepo piše da "Realizaciji investicije bojenja broda pristupaju sa jedne strane Mujo & Co iz Doboja, kao izvođač radova, a sa druge strane Vi, kao investitor". Pa sad, il' farbajte svoju stranu, ili da pišemo aneks...

Verovanje u uticaj dragog i poludragog kamenja i plemenitih metala na ljudsku sudbinu vuče korene iz davnih vremena. Čovek je oduvek izrađivao amajlije i talismane, kojima je pokušavao da privuče pozitivne uticaje i otera negativne.

U astrologiji se svakoj planeti i sazvežđu pripisuje određeni dragi kamen ili plemeniti metal, koji odražava određene osobine u skladu sa pojedinim horoskopskim znakom. Pravilno izabrano drago kamenje može ne samo doneti sreću onome ko ga nosi, već i zaštiti od negativnih uticaja.

SMARAGD - Emerald, kamen maja, nazivan je kraljica dragulja i dragulj kraljica. Kleopatra je cenila svoje smaragde više od bilo kog dragulja. Naziv potiče od grčke reči „smaragdos“, što znači „zeleni kamen“.

Mali svet je oaza duše. U njemu živi ljubav, nežnost, smeh, toplina, tolerancija, dečje igre, lepa reč, poljupci, zagrljaji, nedeljni ručak, miris štrudle, kućni ljubimci, šetnje... U Malom svetu je omiljena muzika, knjige, filmovi, uspomene... Mali svet je porodica, prijatelji. U njemu uvek postoji rame za plakanje, ruka koja briše suze i podigne onog ko posrne, prave reči, uteha, ohrabrenje, snaga za suočavanje sa Velikim svetom... Mali svet sami stvaramo i zavisi samo od nas. U njemu smo onakvi kakvi zaista jesmo.

Veliki svet je ružan, pokušava da lomi naše Male svetove. Moramo da živimo u njemu, moramo da gledamo njegovo lice, moramo da trpimo njegove udarce... U njemu živi nepravda, ratovi, glad, licemerje, laži, nekultura, politika, lažni moral, novac, nasilje, prirodne katastrofe, globalno zagrevanje, ozonske rupe... U njemu živi sve na šta nemamo nikakvog uticaja.

Gradimo svoje Male svetove. Oni su suština našeg života, od njih zavisi naša sreća, snaga i zdravlje. Ko ima svoj Mali svet, može uspešnije da podnese udarce Velikog sveta, onaj ko nema je bez šanse. Mali svet ne košta ništa, a vredi sve.

Imam svoj mali svet, a oko njega Kineski zid.

Jednog dana jedna stara gospođa pojavila se u Banci Kanade sa torbom prepunom novca. Insistirala je da razgovara sa direktorom banke, tvrdeći da želi da otvori račun u toj banci.

Nakon brojnih diskusija, jedan od zaposlenih je odvede u kancelariju direktora. Na pitanje koliko novca želi da položi na račun, starica je odgovorila: 165 000 $, stavljajući torbu s novcem na sto.

Zaintrigiran, direktor je upita kako je uspela da uštedi tako mnogo novca. Starica mu reče: "Opklade." Iznenađen, on je upita: "Kakve opklade?" Starica reče: "Na primer, kladim se da su vaši testisi kvadratnog oblika."

Direktor se nasmeja i reče da je nemoguće zaraditi toliki novac pomoću takvih opklada. Tad mu starica reče: "Želite li da se opkladite da ću pobediti?". Direktor odgovori: "Naravno! Kladim se u 25 000$ da moji testisi nisu kvadratnog oblika."

Starica reče: "U redu. Ali, obzirom na veliku sumu novca, doći ću sutra ujutro sa svojim advokatom, ako vi nemate ništa protiv." Direktor se složi.

Te noći direktor je bio jako zabrinut za ishod opklade. Dugo je stajao pred ogledalom izučavajući vlastite testise, okrećući ih na sve strane kako bi se uverio da nisu kvadratasti. Bez sumnje nisu bili.

Narednog dana, tačno u deset sati, starica ponovo dođe do direktora, ovog puta sa advokatom kao svedokom. Direktor je potvrdio da opklada vredi.

Starica ga zamoli da skine pantalone, kako bi mogli videti... Direktor pristade i skinu se, a starica priđe i upita sme li ih dodirnuti.

"Naravno", odgovori direktor. Uzevši u obzir količinu novca, ona ima pravo da lično prekontroliše, pomislio je.

Starica ih sa osmehom uze u ruke...

Direktor primeti da se advokat približava zidu i počinje da udara glavom u zid. Upita staricu zašto ovaj to radi.

A ona reče: "Verovatno zato što sam se jutros s njim opkladila u 100 000$ da ću oko deset sati držati u rukama testise direktora Banke Kanade."

Pročitah nekad u jednoj knjizi:

Znala sam da od života (i od muškaraca) najviše izvlače one žene koje najviše zahtevaju i ako se ponašaš kao vredna i poželjna žena, muškarci će te smatrati i vrednom i poželjnom i ako ne pristaneš služiti kao otirač za noge, nikome neće pasti na pamet da te zgazi. Znala sam da ponizne žene na kraju uvek budu pregažene, a da žene koje se ponašaju kao kraljice postižu da ih svi tako tretiraju.

Zamislih se duboko.

Želimo da budemo voljene, poštovane, mažene, da nekome budemo kraljice. Od čega to zavisi? Koliko smo same odgovorne za to kako nas drugi vide i kako se ponašaju prema nama?

INVALIDI (LES INVALIDES)

Kompleks Invalidi (Hotel des Invalides) nalazi se pored Sene, kod mosta Aleksandar III.

Izgradnju je započeo Luj XIV 1671.godine, kako bi zbrinuo povređene i beskućne ratne invalide iz raznih ratova. Bilo je zbrinuto preko 6000 ratnih veterana, ranjenika, udovica...

U okviru kompleksa, sada se nalaze crkva Saint-Louis, Dom Invalida i nekoliko muzeja.

Crkva je direktno povezana sa Kraljevskom kapelom, poznatijom kao Dom Invalida. Ova kapela ima kupolu visoku 107m, koja je pozlaćena i svojim sjajem se ističe u panorami Pariza, naročito kad je sunčano vreme. To je jedna od najlepših kupola u svetskoj arhitekturi.

Ono po čemu je ceo kompleks najviše poznat i ima najviše poseta je to što se pod kupolom Doma Invalida nalazi grob Napoleona Bonaparte. Poznato je da je Napoleon poslednje godine svog života proveo u izgnanstvu, na ostrvu Sveta Jelena, u pustoši Južnog Atlantika. Tu je, usamljen i razočaran, provodio dane pod strogim nadzorom engleskog guvernera.

Umro je 1821.godine, u pedeset drugoj godini. U svom testamentu je zapisao:

ŽELIM DA POČIVAM NA OBALAMA SENE, U SRCU FRANCUSKOG NARODA, KOJI SAM TOLIKO VOLEO.

Njegova želja nije bila odobrena i Englezi su ga sahranili u skroman grob na ostrvu. 

Njegovi ostaci su, uz sve počasti, preneti u Dom Invalida 1840.godine, posle sedmogodišnjih pregovora sa Londonom.

Napoleonov grob je dobio današnji izgled tek 1861.godine, kada je završena rekonstrukcija Doma Invalida za tu namenu. Sarkofag sa imperatorovim posmrtnim ostacima smešten je u ogromnu kriptu, kružnog oblika. 

Sarkofag je izrađen od crvenog porfira iz Rusije. Smešten je na zelenu, granitnu osnovu, oko koje se nalazi 12 statua, a na podu su ispisani nazivi najvećih pobeda imperatora. Oko groba je kružna galerija sa koje se može posmatrati odozgo, a u osnovi kružni hodnik. Grobu se ne može prići. U kripti vlada mir, bez obzira na broj posetilaca. Poštovanje prema vladaru, imperatoru, caru, vojskovođi, prisutno je na svakom koraku.

Njegova poslednja želja je ispunjena - sahranjen je na obali Sene. Ulaz u Dom Invalida je prema obali reke.

U kompleksu Invalidi nalazi se nekoliko muzeja, a najveći i najpoznatiji je Vojni muzej. Pokriva vojnu istoriju od ranog srednjeg veka, do Drugog svetskog rata.

Park ispred ulaza u Dom Invalida

Pohađali smo Prvu (i jedinu) zemunsku gimnaziju, u ona vremena za koja sada kažu da su bila bezbrižna i najlepša. Neobičan razred bio. Isprepletali se međusobnim vezama, ljubavnim, drugarskim. Voleli se, raskidali, mirili, ponovo raskidali, svađali, družili...Znali svi sve o svakome. Imali svoju klupicu u Parku, posle škole svi stali na nju i oko nje. Smeh, galama, orilo se.

Posle mature, kao što biva, otišli na različite strane. Sve veze prekinute. Po neko ostao u kontaktu.

Godišnjice mature nezaboravljene, ali neobeležene. Pet, deset, petnaest... Svi se setili, niko pozvao. Sve do dvadesete. Došle zrelije godine, stare rane zarasle, nove ljubavi u srcu, porodica, deca... Svi spremni da se vide. Dirljivo, nostalgično, suza u oku. Prepoznali se, sa više ili manje kilograma, kose, sreće... Dogovorili da tako bude svake godine.

Svi bi hteli, niko da organizuje. Čeka se neko drugi. Dok jednog dana ženski deo nije odlučio da ne čeka. Objava svima:

Svakog poslednjeg petka u mesecu - restoran "Venecija" u 20h.

To je bilo pre pet godina. Nema zvanja, organizovanja, rezervisanja... Svi znaju. Ko može, dođe, ko ne može, zna kad je sledeći sastanak. Ne postoji obaveza. Ponekad bude dvoje-troje, ponekad više od desetoro. Navrate i oni koji žive po belom svetu, kad dođu u Zemun. Kako ko dođe, spajaju se stolovi, pričaju svi u glas. Popijemo kafu, sok, kuvano vino zimi.

Delimo svakodnevnicu, radosti i tuge, pomažemo jedni drugima kad zatreba. Ponekad pomenemo stara vremena, profesore. Bivši gimnazijalci su sada inženjeri, lekari, ekonomisti, pravnici... Mnogo tema za priču, razmenu mišljenja, saznavanje novog. Nema ogovaranja muževa i odsutnih drugova, nema razmenjivanja recepata, nema politike i čaršijskih tračeva. Ima lepote, pameti, smeha, razumevanja.

Obnavljanjem druženja, postali smo prijatelji.

Svakog poslednjeg petka, u "Veneciji".

Verovanje u uticaj dragog i poludragog kamenja i plemenitih metala na ljudsku sudbinu vuče korene iz davnih vremena. Čovek je oduvek izrađivao amajlije i talismane, kojima je pokušavao da privuče pozitivne uticaje i otera negativne.

U astrologiji se svakoj planeti i sazvežđu pripisuje određeni dragi kamen ili plemeniti metal, koji odražava određene osobine u skladu sa pojedinim horoskopskim znakom. Pravilno izabrano drago kamenje može ne samo doneti sreću onome ko ga nosi, već i zaštiti od negativnih uticaja.

RUBIN je dugo smatran kraljem dragog kamenja, jer svojom izrazito crvenom bojom asocira na ljubav, strast i moć. Oduvek je svrstavan u najvrednije drago kamenje, kako zbog boje, tako i izvanredne tvrdoće i sjaja.

Ovaj kamen je i danas statusni simbol aristokratije i zovu ga kraljevski kamen. Naziv mu potiče od latinske reči "rubeus", što znači crveno. Boja je najvažnija osobina rubina i ceni se više od njegovog sjaja. Prema legendi, vatreni sjaj rubina potiče od planete Mars, od koje je dobio jarko crvenu boju.

U starim knjigama može se pročitati da rubin štiti mornare od brodoloma. Simbolizuje carsku milost, strasnu ljubav i princip vitalnosti. U "Apokalipsi" Svetog Jovana božansko savršenstvo se upoređuje sa dijamantom i rubinom.

Verovanja vezana za rubin postoje vekovima. Nekad je smatran moćnom amajlijom, koja daje snagu da se prevaziđe tuga. Verovalo se da su njegove lekovite moći velike, od protivotrova za zmijski ujed, preko leka za oboljenja jetre i srca. Verovalo se i da rubin u prstenu daje znanje, zdravlje i bogatstvo nosiocu.

Rubin je simbol svih snažnih osećanja. On je simbol slobode, dostojanstva i čarobne snage. Daje snagu povratka izgubljene ljubavi. Crvena boja rubina asocira na vatru i krv i kao takva je izvor najjačih osećanja, pa otvara srce za ljubav, podstiče i pojačava ljubavna osećanja. Prsten sa rubinom simbolizuje strasnu i neraskidivu vezu.

Rubin donosi celovitost, odanost i sreću. Povećava velikodušnost i donosi blagostanje, romantičnu ljubav. Zaštitnik doma, poseda, dece i psihe. Kamen visoke energije i moći, donosi isceljenje na svim nivoima. Ne preporučuje se preterano vatrenim i nerazumnim osobama.

Rubin je dragi kamen koji je najviše naklonjen ljudima rođenim u znaku Jarca i Ovna, a štiti i Rakove. Ako se posmatra prema mesecu rođenja, trebalo bi da ga nose osobe rođene u Julu.

Venčani prsten s rubinom poklanja se kao zalog večite ljubavi.

Neki je mladić imao savršeno srce. Ni jednog ožiljka ni zareza na njemu. Svi su se slagali da je njegovo srce najlepše. Mladić je bio jako ponosan i sve više i glasnije se hvalio svojim prelepim srcem.

Iznenada se pojavi jedan starac i reče mladiću: "Tvoje srce nije lepo kao moje!"

Starčevo srce je snažno udaralo, ali je bilo puno ožiljaka. Na nekim mestima komadići su bili premešteni, a na druga stavljeni, ali nisu potpuno odgovarali. A bilo je i puno mesta gde su celi komadi nedostajali.

Ljudi su gledali starca sa nepoverenjem. Kako može i pomisliti da mu je srce lepše od mladićevog?!

Mladić je pogledao u starčevo srce i nasmejao se.

"Mora da se šališ!", rekao je, "Uporedi svoje srce s mojim. Moje je savršeno, a tvoje prepuno ožiljaka."

Starac mu je odgovorio:

"Vidiš, svaki ožiljak predstavlja osobu kojoj sam darovao ljubav - izvadio sam komadić srca i dao joj ga. Najčešće su i oni meni poklonili komadić svog srca, koji nije baš savršeno pristajao na prazno mesto u mojem. Katkad sam poklonio komadić srca, a da nisam dobio drugi zauzvrat. Tu su nastale velike praznine i udubljenja. Iako su otvorene praznine bolne, podsećaju me na ljubav koju smo delili. I za te ljude gajim nadu da će se jednog dana vratiti i ispuniti ih. Mladiću, vidiš li sada šta je istinska lepota?"

Mladić je neko vreme uronio u misli. Prišao je starcu, posegnuo za svojim mladim, savršenim srcem i otrgnuo komadić, te ga drhtavim rukama pružio starcu. Starac je prihvatio komadić mladićevog srca, odlomio komadić svoga i smestio ga na ranu mladićevog srca. Mladić pogleda svoje srce, ne više tako savršeno, ali lepše nego ikada.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Grad večne ljubavi
• Pogled s prozora
• Prozor
• Za anaM - da mrda
• Definicije
• Voleo bih - oslikano
• Par saveta za 2012.
• Kajanje
• Drago kamenje - ametist
• Jutarnja kafa

• Pesme [5]
• Drago kamenje [7]
• Lepo [16]
• Razmišljanja [17]
• Generalna [7]
• Putovanja [5]
• Opušteno [7]
• Humor [17]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom