NEŠTO RAZMIŠLJAM ...

Današnji sunčan dan je bio namenjen za šetnju preko Mosta.

Pratim njegovu izgradnju od prvog dana, jer nekoliko puta dnevno prolazim pored gradilišta sa čukaričke strane. On je za mene više od mosta. On spaja moju prošlost i moju sadašnjost, stare uspomene sa novim, povezuje ono lepo što je ostalo sa one strane reke sa lepim sto sam stvorila sa ove strane. Maštala o njemu i dok niko nije pomišljao na njegovu izgradnju, pogledom ga gradila i zamišljala.

Želela sam da ga prvi put prepešačim, da duže traje moj prelazak preko njega, da mi slike ostanu urezane u oko, da živim svoj san.

Polazak od Ade prema Mostu.

Odlučili smo da pređemo Most desnom stranom prema Novom Beogradu, a vratimo se drugom.

Prošli smo ispod Mosta i pogledali ga od strane Sajma.

Konačno na Mostu!

Pogled na Sajam.

Pogled na Senjak.

Pogled na Beograd.

Pogled na Novi Beograd.

I tako, u laganoj šetnji, posmatrajući osunčani grad, stigosmo u Novi Beograd. Na Mostu, mnoštvo automobila, ljudi koji, kao i mi, pešice prelaze i zadivljeno posmatraju konstrukciju, pilon u oblacima, pejzaž.

U povratku sam već mogla da posmatram i detalje. One sajle koje krase Most i iz daleka izgledaju kao paučina, ustvari su ogromne cevi.

Zanimljiv je pogled na pilon iz tog ugla.

Na trenutak su oblaci zaklonili sunce, pa je pogled na Adu izgledao ovako.

Silazeći s Mosta, prepuna utisaka, doživljenog sna, morala sam još jednom da se okrenem.

Photos by Razmisljanka

Naravno, oživljavanje sna ne bi bilo potpuno bez poljupca na sred Mosta. Ako može na vrhu Evrope, može i ovde.

Svi imamo mnogobrojne snove, od kojih se neki ostvare, neki ne. Neopisiv je osećaj radosti kad doživimo ostvarenje nekog sna, makar to drugima izgledalo tako obično.

Ovo je najtiše i najmirnije pre podne u godini. Na ulici nema ni slučajnih prolaznika, tek pokoji automobil, ili prazan tramvaj protutnji.

Malo da parafraziramo Bajagu.

Dobro jutro, blogeri,

dobro jutro, majstori,

da l' će da vas umori

ovaj bi-bap jutarnji

ovaj bi-bap jutarnji?

Ispratismo onu staru, ofucanu 2011. i sa novim nadama dočekasmo novu, mladu i lepu 2012. Dajmo joj šansu, osmehnimo joj se ovako mamurni, možda je došla sa dobrim namerama. Možda je odlučila da bude bolja od prethodne, bar mi se tako čini po ovom suncu kojim mi je obasjala jutro. Uzvraćam joj osmehom dobrodošlice.

Nadam se da ste Novu godinu dočekali u dobrom raspoloženju, sa onima koje volite, da vam je srce puno ljubavi i topline, a život onih malih, jednostavnih stvari koje ništa ne koštaju, a vrede sve.

Želim vam puno inspiracije i mašte za lepe priče, stihove, humor,  vrcave komentare. Želim vam još blogerskih knjiga. Želim da Blogograd nastavi da bude mesto gde stanuju pametni, talentovani i pozitivni ljudi, da raste, da se razvija, da dobije još puno ulica kojima ćemo šetati da oplemenimo duh.

Dobro vam jutro, dobar vam dan, dobra vam godina!

Srećna Nova 2012. godina svima vama...

Koji volite da spavate, ali se uvek budite raspoloženi...

Koji se još uvek pozdravljate poljupcem kad se sretnete i isto tako rastajete...

Koji puno radite, ali znate i da se ludo zabavljate...

Koji i kad pogrešite ne iznosite glupa opravdanja...

Koji gasite televizor da biste porazgovarali...

Koji ste srećniji kad nešto možete podeliti, nego imati celo...

Koji ste uvek spremni da pomognete prijatelju...

Koji ne vidite sve crno ni onda kada ste u mraku...

Koji ne čekate Novu godinu i Božić da biste bili bolji...

Jedan čovek je celog života naporno radio i štedeo sve što je zaradio. Bio je prava škrtica. Voleo je novac više od svega i, neposredno pre nego što je umro, rekao je svojoj ženi:

"Sad slušaj! Kad umrem, želim da uzmeš sav moj novac i smestiš ga u kovčeg sa mnom. Želim da ponesem svoj novac sa sobom u zagrobni život."

Tako je dobio od žene obećanje od srca da će, kad umre, smestiti sav novac u kovčeg s njim.

Jednog dana, on je umro. Smešten je u kovčeg, a žena je sedela u crnini, pored svoje bliske prijateljice. Kada je završena ceremonija, neposredno pre zatvaranja kovčega, rekla je: "Sačekajte samo trenutak."

Imala je jednu kutiju za cipele sa sobom, prišla je i smestila je u kovčeg, koji je potom zatvoren. Prijateljica je rekla:

"Nadam se da nisi bila toliko luda da staviš sav novac u kovčeg."

"Da", rekla je žena, "Obećala sam. Ja sam dobra hrišćanka, ne mogu da lažem. Obećala sam mu da ću staviti taj novac s njim."

"Hoćeš da mi kažeš da si svaku paru od njegovog novca stavila u kovčeg?"

"Naravno da jesam. Sve sam skupila, stavila na svoj račun i napisala mu ček."

Verovanje u uticaj dragog i poludragog kamenja i plemenitih metala na ljudsku sudbinu vuče korene iz davnih vremena. Čovek je oduvek izrađivao amajlije i talismane, kojima je pokušavao da privuče pozitivne uticaje i otera negativne.

U astrologiji se svakoj planeti i sazvežđu pripisuje određeni dragi kamen ili plemeniti metal, koji odražava određene osobine u skladu sa pojedinim horoskopskim znakom. Pravilno izabrano drago kamenje može ne samo doneti sreću onome ko ga nosi, već i zaštiti od negativnih uticaja.

AKVAMARIN je kamen koji se javlja u raznim nijansama svetlo plave boje. Ovaj sjajni dragi kamen dobio je ime od dve latinske reči, aqua - voda i mare - more, jer njegova plavo-zelena boja podseća na boju mora. Danas je, uz dijamant, smaragd i rubin, jedan od najskupljih dragulja, koji je svoje mesto našao u vrhunskom juvelirstvu. Ni jedan drugi kamen nije toliko često korišćen u dizajnu u toliko različitih stilova. Juveliri su ga proglasili za svoj kamen.

Zbog svoje boje, akvamarin je uvek povezivan sa morem i smatralo se da je to kamen morskih boginja i sirena. Za akvamarin kažu da je zarobio lepotu mora. Prema legendi, akvamarin potiče iz kovčega s blagom sirena, a nekada davno je jedna ljupka sirena doplovila iz morskih dubina i kao poklon ljudima na obali ostavila pun kovčežić akvamarina. Moreplovci su ga vrlo rano uzeli za svoju amajliju, verujući da im osigurava sigurnu plovidbu. Poklanja se ljudima koji često putuju morem. Postoji verovanje da je akvamarin bio jedan od kamenova na čuvenom Aronovom plastronu, a u drevnom Egiptu je sahranjivan zajedno sa svojim vlasnicima, jer se verovalo da pomaže u putovanju sa ovog na onaj svet. Katolička crkva ga svrstala među sveto kamenje. Ukrašava kraljevske i papske krune.

Akvamarin je kamen koji donosi ljubav i privlačnost. Priče iz davnina kažu da nošenje akvamarina garantuje srećan brak i radost svom vlasniku. Ovaj kamen, navodno, ponovo budi ljubav kod parova koji su dugo u braku. Takođe ublažava tugu i depresiju. Umiruje strahove i fobije. Poklanja se novom prijatelju kao simbol lepote, poštenja i vernosti. Svom nosiocu navodno daruje znanje, intuiciju, hrabrost, podstiče inspiraciju i jača samopuzdanje. Univerzalni je simbol mladosti, vernosti, nade i zdravlja. Svog nosioca čini bezbrižnim i kreativnim. Svetloplava boja akvamarina izaziva osećanja poverenja, saosećanja, harmonije i prijateljstva. Obično se ova osećanja pretvore u dugotrajno prijateljstvo.

U srednjem veku bilo je uvreženo verovanje da onome ko ga nosi daje moć predviđanja, da ga spasava od lenjosti i nesanice. On donosi ljubav svakome ko ga poseduje. Poznat je kao kamen hrabrosti i odvažnosti.

Akvamarin je kamen zaštitnik rođenih u zodijačkom znaku Ribe. Srećan je još za Škorpije i Vodolije, ali bi Lavovi trebalo da ga izbegavaju.

Trebalo je sinoć biti u Sava centru. Mladost je igrom prkosila svim vetrovima koji duvaju u ovim vremenima i pokušavaju da je skrenu sa pravog puta.

Upravo pod ovim naslovom održan je koncert Folklornog ansambla "Abrašević". Imala sam sreću i čast da prisustvujem, zahvaljujući svojoj drugarici iz Starog društva iz "Venecije", koja nam je obezbedila karte.

Uigranom koreografijom, šarenilom boja, nasmejanim licima i akrobacijama dočarali su za jedno veče Igre iz Srbije, Pastirske igre, Ruske ciganske igre, Srpske igre sa Kosova, Igre Ponišavlja, Makedonski oro, Igre iz Vojvodine, Igre iz Leskovca, Mađarski čardaš, Flamenko, Šopske igre, a oživeli su i Igru sabljama, Eru s onog svijeta i Biljana platno beleše.

Efektnosti predstave doprinelo je i gostovanje trubačkog orkestra iz Knjaževca.

Da, sinoć su mladost i lepota definitivno igrom prkosno pobedili vetar koji duva.

Ljubavni rastanci su uvek bolni. Svako ima svoju priču, svoju istinu i svako misli da je u pravu. Raznorodni razlozi mogu biti uzrok, ali jedini pravi i bespovratni je - prestanak ljubavi. Kad je ljubav obostrana, svi problemi su rešivi. Kad je nema, sve može postati problem.

Svi se slažu da se osećanjima ne može upravljati i da ljubav ne zavisi od naše volje. Ne možemo odlučiti, ni naterati sebe, niti da nekoga volimo, niti da ne volimo.

Teško je otići. Teško je nekoga ostaviti. Teško je izgovoriti "Ne volim te više".

Šta da radi osoba koja prestane da voli?

Mnogi nemaju hrabrosti da povrede nekoga koga su voleli i ko ih još uvek voli, nekoga ko ih je obasjao svojom ljubavlju i sebe dao, s kim su proveli deo života, stekli nezaboravne uspomene, zajedničke prijatelje, možda planirali budućnost. Tada počne izbegavanje, zapostavljanje, laži... Tako su nastale rečenice tipa "Ti si divna osoba, ali...", "Ja te volim, ali...", "Ja te ne zaslužujem...", "Ti zaslužuješ mnogo bolje..." i slično. Oni koji nemaju hrabrosti da otvoreno kažu istinu, priželjkuju da druga strana prekine vezu, jer im je tako mirnija savest.

Postoje i oni koji su pošteni i hrabri da otvoreno razgovaraju i kažu istinu. Iako nisu krivi, iako je to stvar osećanja, a ne njihove odluke, ne mogu izbeći osećaj griže savesti. Neprijatno je i bolno  i kad se saopšti na najnežniji način.

Gotovo da je pravilo da svi osuđuju osobu koja želi da prekine vezu. Svima je žao onoga što je ostavljen i pati. Do juče obožavano, savršeno biće, postaje bezdušni gad, jer raskida vezu i ostavlja nekoga da pati. Onome, ili onoj, ko ostavlja pripisuju se najružnije osobine, dobija pogrdne epitete, kletve... Tu je nastala rečenica "Videće on šta je izgubio...", "Videće ona šta je imala...". Ljudi kad pate postanu iracionalni. Zaborave tada da, kao što ne mogu da prestanu da vole, ni druga strana ne može da natera sebe da voli.

Još gore bude ako onaj ko je raskinuo započne novu vezu. Sav gnev se usmerava na tu nedužnu treću osobu i krivica se svaljuje na nju. Pa ne može nam niko oteti voljenu osobu, ako ona sama ne želi da ode.

Istina je da ne postoji uteha za onoga ko je ostavljen, a još uvek voli. Ipak, vreme izleči rane, naiđu neke druge oči, rađaju se nove ljubavi i često bude bolje nego što je bilo u prethodnoj vezi. Raskid se kasnije pokaže kao prava stvar za oboje.

Zato ne treba one koji raskidaju osuđivati i smatrati lošim ljudima. Razumljiva je žal zbog rastanka, ali treba sačuvati toliko razuma i dostojanstva da onome s kim smo proveli lepe trenutke poželimo sve najbolje u životu. Ako ni zbog čega drugog, onda što je bio pošten prema nama. Ne treba pričati i želeti loše, jer tako govorimo loše o sebi. Ako je ta osoba toliko loša, zašto smo joj poklonili deo života i celo srce? Ako je toliko loša, zašto bismo joj se vratili istog trena? 

Ne postaje neko loš čovek zato što nije više sa nama.

Ljubav je stvar osećanja, a ne volje. Ne mogu voleti zato što hoću, a još manje zato što moram, stoga je obavezna ljubav glupost.

Kant

Danas sam pročitala zabrinjavajuću vest da je Mediteranom prošao tornado i da je primećen između Nice i Korzike. Pošto su to vode kojima plovi naš moreplovac, mislim da je briga opravdana.

Jedino se možemo pouzdati u Svetog Nikolu, zaštitnika moreplovaca i iskustvo i neustrašivost ovog morskog vuka.

Ako neko nešto u međuvremenu sazna, neka objavi.

Direktor jedne kompanije organizovao je na svom posedu zabavu za svoje izvršioce. Iza vile nalazio se najveći bazen koji je iko od njih video. Međutim, bazen je bio pun gladnih aligatora.

Direktor je rekao: "Mislim da se zaposleni mogu meriti po hrabrosti. Ja sam danas ovo što sam, zahvaljujući hrabrosti. Dakle, ovo je izazov za sve vas. Ko ima hrabrosti da skoči u bazen, pliva među ovim aligatorima i stigne do drugog kraja? Oni koji to urade, dobiće sve što požele - novac, posede, nakit, šta god hoće!"

Svi zaposleni su se nasmejali na ovu okrutnu ponudu i nastavili da prate direktora. Iznenada začuše glasno pljuskanje. Svi su se okrenuli i videli da je HR menadžer u bazenu i da pliva boreći se za svoj život.

On je zaobilazio aligatore, s leve strane, s desne strane i nekako uspeo da dopliva do ivice bazena. Izašao je trenutak pre nego što je ogroman aligator ščepao njegove cvipele.

Zaprepašćeni direktor je rekao: "Vi ste neverovatni! Tako nešto nisam video nikada u životu. Recite mi šta mogu da učinim za vas."

Jedva došavši do daha, menadžer ga je pogledao i rekao: "Možete li mi reći ko me je gurnuo u bazen?"

Krajem petnaestog veka, u malenom selu blizu Nirnberga, živela je porodica sa osamnaestoro dece. Osamnaestoro! Otac, po zanimanju zlatar, radio je i svoj i razne druge poslove, ne bi li porodici obezbedio bar dovoljno hrane. Uprkos takvoj, naizgled beznadežnoj, situaciji, dvojica od njegove starije dece imali su san. Obojica su želeli da slede svoj talenat za umetnost, ali su znali da otac ni jednog neće moći da pošalje u Nirnberg na Akademiju.

Posle mnogobrojnih razgovora, dva mladića napravila su dogovor. Bacaće novčić. Onaj ko izgubi, zaposliće se u obližnjem rudniku i svojom zaradom izdržavati brata dok pohađa Akademiju. Onda, kada taj brat završi studije, za četiri godine, izdržavaće drugog brata prodajom svojih umetničkih dela ili, ako je neophodno, takođe radom u rudniku.

Brat koji je dobio, Albreht Direr, otišao je u Nirnberg, a drugi brat, Albert, sišao je u opasni rudnik i u naredne četiri godine finansirao brata, čiji je rad bio senzacionalan. Albrehtovi duborezi i ulja bili su daleko bolji nego radovi većine profesora, a počeo je i da zarađuje značajne honorare.

Kada se mladi umetnik vratio u svoje selo, porodica Direr je priredila svečanu večeru da proslave Albrehtov trijumfalni povratak kući. Na kraju obeda, Albreht je održao zdravicu u čast svog voljenog brata, za godine žrtvovanja, koje su omogućile da ispuni svoje ambicije. Njegove završne reči bile su: "A sada je, Alberte, blagosloveni brate moj, tvoj red. Sada ti možeš da ideš u Nirnberg da slediš svoj san, a ja ću brinuti o tebi."

Suze su se slivale niz Albertovo bledo lice, tresao je pognutom glavom i jecajući ponavljao: "Ne... ne... ne... ne..."

Konačno je ustao, obrisao suze sa lica, pogledao duž stola lica koja je voleo i onda, držeći svoje ruke blizu desnog obraza, rekao meko: "Ne, brate. Ne mogu ići u Nirnberg. Suviše je kasno za mene. Pogledaj... Pogledaj šta je četiri godine u rudniku učinilo mojim rukama! Kosti u svakom prstu su bile polomljene najmanje jednom i odnedavno imam takav artritis u desnoj ruci, da čak ne mogu da držim čašu da uzvratim tvoju zdravicu, a kamoli da crtam delikatne linije na pergamentu ili platnu perom ili četkicom. Ne, brate..."

Jednog dana, iz poštovanja prema Albertu, za sve što je žrtvovao, Albreht Direr je brižno nacrtao ruke svoga brata, sa spojenim dlanovima i tankim prstima uperenim prema nebu. On je ovaj božanstveni crtež jednostavno nazvao "Ruke", ali ceo svet je skoro odmah otvorio svoja srca prema ovom remek delu i nazvao Albrehtov zalog ljubavi "Ruke koje mole" (The Praying hands).

 Albreht Direr (1471 - 1528)

Oko 500 godina je prošlo. Stotine majstorskih portreta, skica, duboreza i bakroreza nalaze se u svakom velikom muzeju sveta, ali je čudnovato da većina ljudi poznaje samo ovo delo Albrehta Direra. Original dela nalazi se u muzeju Albertina u Beču.

Sledeći put kada vidite kopiju ove dirljive slike, odvojite malo vremena da bolje pogledate. Neka to bude vaš podsetnik da niko, baš niko, nikada, ne može da uspe sam.

Verovanje u uticaj dragog i poludragog kamenja i plemenitih metala na ljudsku sudbinu vuče korene iz davnih vremena. Čovek je oduvek izrađivao amajlije i talismane, kojima je pokušavao da privuče pozitivne uticaje i otera negativne.

U astrologiji se svakoj planeti i sazvežđu pripisuje određeni dragi kamen ili plemeniti metal, koji odražava određene osobine u skladu sa pojedinim horoskopskim znakom. Pravilno izabrano drago kamenje može ne samo doneti sreću onome ko ga nosi, već i zaštiti od negativnih uticaja.

AHAT je poludragi kamen koji se formira unutar šupljine stene domaćina, u koncentričnim slojevima različitih boja i tekstura. Pojavljuje se u različitim bojama i u različitim tonovima, od plave i ljubičaste, preko smeđe, do crne i bele i ima svileni sjaj. Dobio je ime po reci Ahates, pored koje je pronađen.

Nekad je bio veoma cenjen kao talisman. Persijski magovi koristili su ga da oteraju oluje. Činije od ahata bile su popularne u Vizantijskom carstvu i kod evropskih kraljevskih porodica u doba renesanse. Zbog toga mnogi muzeji, uključujući i Luvr, imaju neke spektakularne primerke. Koristio se i kao kamen za nakit.

Svi parovi na svetu se ponekad svađaju.

Na početku veze sve je romantično, lepo, svađe nema ni u naznakama. Svi su tolerantni, strpljivi, popustljivi, pažljivi, paze šta pričaju, trude se da se dopadnu, pokazuju svoju lepšu stranu... Međutim, kako vreme odmiče, tako se partneri opuštaju, pokazuju svoje pravo lice, govore ono što zaista misle i počinju nesporazumi i svađe.

Svađa je normalni i sastavni deo svake veze. Ko kaže da se nikad ne svađa, ili ne govori istinu ili je ta veza ogrezla u ravnodušnost i naviku.

Način na koji se neko svađa dosta govori o njegovoj ličnosti, ali i osećanjima prema partneru.

Da li su vaše svađe kao bojno polje, na kome se puca iz svih oružja i ne biraju reči, ili konstruktivna razmena mišljenja, praćena argumentovanim dokazivanjem svojih stavova?

Da li ste tvrdoglavi? Da li vam je teško da priznate da niste u pravu i kada je to očigledno? Da li vičete i vređate? Da li ismevate i psujete? Da li upadate u pola rečenice? Da li pričate u glas, pa ne čujete jedno drugo? Da li sve tumačite na najgori način? Da li stalno optužujete? Da li vam je uvek neko drugi kriv, a vi nikad? Da li planete za sitnicu? Da li u besu bacate predmete po kući? Da li se ne kontrolišete šta pričate? Da li pričate i šta ne mislite? Da li pretite? Da li ucenjujete? Da li ste osvetoljubivi?

Ako je većina odgovora na ova pitanja potvrdna, vaše svađe su necivilizovane, veza ili brak nemaju perspektivu i nešto mora da se menja. Vi, partner, ili veza.

Kada postoji ljubav i dobra volja, svađa ne mora da bude mučna i traumatična. Može da bude i kreativna, konstruktivna i blagotvorna. Da doprinese rešavanju problema, nedoumica i međusobno boljem upoznavanju. Nažalost, veliki broj ljudi ne zna da se svađa konstruktivno pa, umesto da rešavaju probleme, oni ih samo produbljuju i svojim burnim reakcijama unose nove negativnosti u vezu ili brak. Stvari izrečene u ljutnji mogu se oprostiti, ali ne i zaboraviti.

Čak i za svađe postoje određena pravila.

    1. Ne treba se svađati kad smo ljuti, povređeni i emocionalno uzbuđeni. Ne valja biti ni umoran, jer pada koncentracija.

    2. Za svađu se treba pripremiti - odvojiti dovoljno vremena, pripremiti pitanja i argumente za suprotstavljanje.

    3. Treba znati pravi razlog svađe, odnosno pravi uzrok. Ako se svađate samo zbog trenutnog povoda, a ne rešavate uzrok, on će se stalno iz početka javljati.

    4. Treba pažljivo saslušati sagovornika i razumeti šta hoće da kaže. Nesporazumi i pogrešna tumačenja samo produbljuju svađu.

    5. Osoba koja priča o problemu ne treba da priča optužujućim tonom i rečima, već treba da kaže kako se oseća i kako doživljava problem i tako pruži šansu drugoj osobi da objasni.

    6. Treba jasno i otvoreno pričati, da se reči ne bi dvosmisleno tumačile, uz svu ljubav i poštovanje prema partneru.

    7. Uvek imati na umu želju za unapređenjem i poboljšanjem odnosa i povećanjem stepena bliskosti, a ne želju za pobedom.

Konstruktivni pristup rešavanju problema, pored unapređenja veze, ima za prednost bolje međusobno upoznavanje, izoštravaju se vijuge, stiče samokontrola, naučite da brže razmišljate, da priznate da ste pogrešili, pravilno se izražavate, postanete elokventniji i strpljiviji.

Svako od nas je ponekad bezobziran, ne ispunjava očekivanja... To je normalan deo veze. Kvalitet odnosa nije u njegovom savršenstvu, već u načinu na koji se nosite sa problemima koji iskrsnu.

Degustator vina kod jednog poznatog veletrgovca vinom je umro i firma je objavila oglas za zaposlenje novog radnika. Za posao se prijavio smrdljivi, prljavi pijanica. Direktor firme smišljao je način kako da ga odbije. Dali su mu čašu vina da proba...

"Muškat, tri godine star, uzgojen na severnom obronku, odnegovan u čeličnoj bačvi. Niskog kvaliteta, ali prihvatljiv."

"Tačno", reče direktor, "Dajte mu drugu čašu na probu!"

"Kabernet, osam godina star, jugozapadni obronak, hrastove bačve, zrenje na 8°C. Još tri godine zrenja i pokazaće najbolje rezultate."

"Tačno." Treća čaša...

"Beli šampanjski pinot, visokog kvaliteta i ekskluzivan", hladnokrvno reče pijanac.

Direktor je bio zapanjen. Namignuo je sekretarici i nešto joj prišapnuo. Ona izađe iz sobe i vrati se s čašom urina. Pijanac gucne...

"Plavuša, 26 godina. Tri meseca u drugom stanju i ako mi ne date posao, reći ću ko je otac !"

Sve što živi neki ožiljak ima,

još iz detinjstva, poseban, ran...

Svoju prošlost, kao prtljag, vučemo sa sobom celog života. Vremenom on postaje veći, sve teže ga nosimo i sporije idemo ka novim ljubavima.

Čega sve nema u tom koferu! Uspomene - lepe, ružne, bolne; rane - zarasle, nezarasle; ožiljci - sveži, izbledeli; zajedničke pesme, letovanja, njegov ili njen parfem, klupica u parku, šetnje pored reke, godišnja doba, putovanja, fotografije, pokloni, nežne reči, tepanja, kafane, omiljena hrana, cvetovi, prvi poljubac... Tu su naše pobede i porazi, pamet i glupost, razboritost i greške, superiornost i inferiornost, ponos i poniženje... Tu su oni koje smo ostavili i oni koji su ostavili nas.

Ljubavnu prošlost ima svako. I mi i naša voljena osoba. Da bismo nastavili dalje, moramo prvo raščistiti sa sopstvenom prošlošću, kofer zaključati i graditi sadašnjost i budućnost. Ali, šta je sa prihvatanjem prošlosti partnera? Često se javlja racionalna ili iracionalna ljubomora, mazohističko ispitivanje detalja prethodnih veza, poređenje, zabrana pominjanja bivših... Neki, u strahu od neprijatnosti, prećute i neke veze nikad ne pomenu, dok drugi i ne žele da slušaju o tome, jer im je tako lakše. To jeste osetljivo pitanje u odnosu dvoje ljudi, ali kad postoji ljubav, poverenje, razumevanje i otvorenost, lako se prevazilazi.

Prošlost se ne može zaboraviti, ali je treba postaviti na pravo mesto. Iz nje treba izvući pouke, da ne bismo ponavljali greške, a nikako prinositi žrtve oltaru neuspelih ljubavi. Prošlost se ne može ni izbrisati, ni menjati. Kad je već tako, treba biti iskren prema sebi, stvari nazvati pravim imenom, ne treba se kajati ni za šta, već staviti tačku i krenuti dalje. Nerazrešeni problemi iz prošlosti se uvek vraćaju i ugrožavaju vezu, brak, sadašnjost i budućnost. Nezarasle rane prokrvare zbog sitnice. Dokle god se neko nada da će staru ljubav oživeti, ne treba da započinje novu vezu ili brak.

Prošlost ostavlja uspomene. Kad je postavimo na pravo mesto, sećanje na dane koji nekad behu može da izazove samo nostalgični osmeh. Treba živeti SA uspomenama, a ne U njima.

Trebalo bi povremeno sebi priuštiti jedan opušten dan.

Glava će vam biti bistrija, duša spokojnija, problemi manji i svakako ćete se bolje osećati.

Naspavajte se!

Rastegnite se!

Pazite da ustanete na pogrešnu nogu!

Uredno se umijte!

Ne zaboravite jutarnju gimnastiku!

I, ako ste još uvek umorni...

Vratite se u krevet!

Spremni ste za novi dan!

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Grad večne ljubavi
• Pogled s prozora
• Prozor
• Za anaM - da mrda
• Definicije
• Voleo bih - oslikano
• Par saveta za 2012.
• Kajanje
• Drago kamenje - ametist
• Jutarnja kafa

• Pesme [5]
• Drago kamenje [7]
• Lepo [16]
• Razmišljanja [17]
• Generalna [7]
• Putovanja [5]
• Opušteno [7]
• Humor [17]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom