NEŠTO RAZMIŠLJAM ...

"... Osećam da do sad sve je bilo šala
moga srca vrela,
da još nikom nisam svoju ljubav dala
koliko bih mogla i koliko htela.

Da ima u meni cela nežna plima
reči nerečeni',
da bih srce mogla poklanjati svima
i da ipak mnogo ostane ga meni."

Desanka Maksimović

Kajanje

razmisljanka | 25 Januar, 2012 19:07

On mi došanu: "Dragana, podigni oči tvoje."

Ja ga surovo prekoreh i rekoh: "Odlazi!", ali se on ne pomače s mesta.

Stajao je preda mnom držeći obe ruke moje.

Rekoh mu: "Ostavi me!", ali on ne ode.

Priljubio je svoje lice uz moje uho. Pogledah ga i rekoh mu: "Neka te je sram!", ali on ne hajaše za to.

Njegove mi usne dodirnuše obraz. Uzdrhtah i rekoh mu: "Drznuo si se i suviše!", ali on nije znao za stid.

Udenu u kosu moju jedan cvet. A ja mu rekoh: "Ne pomaže ti ništa!" Ali on stajaše tu nepomično.

Skide venac sa moga vrata i ode. A ja plačem i pitam srce svoje: "Zašto se ne vraća?"

Rabindranat Tagore

Koliko puta ljubav ne prepoznasmo? Koliko puta tek kad neko ode shvatimo koliko nam je značio? Koliko puta smo oholi kad smo sigurni u nečiju ljubav? Može li se ta greška oprostiti i ispraviti?

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb