"... Osećam da do sad sve je bilo šala
moga srca vrela,
da još nikom nisam svoju ljubav dala
koliko bih mogla i koliko htela.
Da ima u meni cela nežna plima
reči nerečeni',
da bih srce mogla poklanjati svima
i da ipak mnogo ostane ga meni."
Desanka Maksimović
Kajanje
razmisljanka | 25 Januar, 2012 19:07
On mi došanu: "Dragana, podigni oči tvoje."
Ja ga surovo prekoreh i rekoh: "Odlazi!", ali se on ne pomače s mesta.
Stajao je preda mnom držeći obe ruke moje.
Rekoh mu: "Ostavi me!", ali on ne ode.
Priljubio je svoje lice uz moje uho. Pogledah ga i rekoh mu: "Neka te je sram!", ali on ne hajaše za to.
Njegove mi usne dodirnuše obraz. Uzdrhtah i rekoh mu: "Drznuo si se i suviše!", ali on nije znao za stid.
Udenu u kosu moju jedan cvet. A ja mu rekoh: "Ne pomaže ti ništa!" Ali on stajaše tu nepomično.
Skide venac sa moga vrata i ode. A ja plačem i pitam srce svoje: "Zašto se ne vraća?"
Rabindranat Tagore
Koliko puta ljubav ne prepoznasmo? Koliko puta tek kad neko ode shvatimo koliko nam je značio? Koliko puta smo oholi kad smo sigurni u nečiju ljubav? Može li se ta greška oprostiti i ispraviti?
Pesme |
Permalink |
Komentari (79) |
Trekbekovi (0)
Meni
Pretraži
Kalendar
| « | Januar 2012 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||