NEŠTO RAZMIŠLJAM ...

"... Osećam da do sad sve je bilo šala
moga srca vrela,
da još nikom nisam svoju ljubav dala
koliko bih mogla i koliko htela.

Da ima u meni cela nežna plima
reči nerečeni',
da bih srce mogla poklanjati svima
i da ipak mnogo ostane ga meni."

Desanka Maksimović

Tri svadbe

razmisljanka | 11 Januar, 2012 21:32

Godinama nisam bila na svadbi, a onda se dogodilo da prošle godine idem na tri. Zanimljivo je to što su sve bile potpuno različite.

Prva je bila u aprilu, u modernom novobeogradskom ambijentu. Sala na vrhu nove zgrade, sva u staklu. Okrugli stolovi, „obučene“ stolice, diskretna dekoracija. Mlada i mladoženja nisu želeli da bude ništa tradcionalno, niti su dozvolili sprovođenje bilo kakvih običaja. Mlada nije imala klasičnu venčanicu, već haljinu svetle boje, dužine iznad kolena i roze čarape. U jednom delu sale je bio postavljen švedski sto, a konobari su samo brinuli o piću. Na jelovniku su bile salate, morski plodovi, lignje, pite, junetina u saftu... Svadba nije bila velika, oko sto pedeset ljudi. Na repertoaru je bila isključivo strana muzika, u rock fazonu, pojačana do granice izdržljivosti. Sopstveni glas nije mogao da se čuje. Veselje je podrazumevalo đuskanje i poneki ples, kada bi ritam bio malo sporiji. Stariji gosti su u čudu gledali šta se dešava, a mladi su đuskali, skakali i ludo se provodili. Pošto smo mi generacijski negde između, mogli smo da se uklopimo u veselje, jedino što nam je smetao nivo buke i posle svadbe nedelju dana nam je zujalo u ušima.

Druga svadba je bila u maju, u restoranu „Jezero“. Ambijent klasičan, elegantan, lep, diskretno prilagođen novim trendovima. Ogromni okrugli stolovi za desetoro, dekorisani cvetnim aranžmanima, takođe „obučene“ stolice, elegantna dekoracija, odavali su veoma svečan utisak. Gostiju je bilo oko tri stotine. Klasičan jelovnik, koji se sastojao od maštovitog predjela, čorbe, sarmica od zelja, pečenja jagnjećeg i prasećeg, torti... Pila se deda Ilijina rakija . Muzika je svirala unapred pripremljeni, raznovrsni repertoar. Bilo je tu domaće zabavne muzike, narodnjaka, starogradske muzike, sevdalinki, plesne muzike, ali i kola. Za svačiju dušu. Svako je mogao da se proveseli uz muziku koja mu odgovara. I nije bilo preglasno. Na kraju su došli trubači, na opšte oduševljenje.

Treća svadba je bila u novembru, seoska. Srećom, nije bila pod šatorom, već u namenskoj sali. Mislim da je bilo oko petsto ljudi. Sa svim običajima, prasićima i jagnjićima na ramenu, tortama i gajbama piva za prilog. Muzika glasna, da se čuje u drugo selo, a repertoar... Nikad čula te pesme. Od "Prijo moja kako ćemo" do "Ti si ćerko tatin sin". Ono između ne znam ni da ponovim. Jelovnik „sve po redu“, domaćinski. Sve je bilo odlično i obilno. Gosti opušteni, veseli, nisu prestajali da igraju i pevaju. Drmalo je do zore.

Tri potpuno različite svadbe. Rokerska, elegantna, seoska.

Meni je najlepša bila druga, a najveselija je bila treća.

  
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb